Gombrovičev Dnevnik: Horhe Luis Borhes (15)
Horhe Luis Borhes

Photo: Imdb

Vatrometi inteligentno inteligentisane inteligencije

Borhes nije učestvovao na penklubovskom kongresu, ali naša tragična sudbina nije ga poštedela drugih smešnosti. Jer, seo je u avion i zajedno s majkom, donjom Leonorom, krenuo u Evropu po zlatno runo, koje se zove Nobel. Nije drugi razlog naveo tog čoveka, već preko šezdesete, gotovo potpunog slepog, i tu staricu, koja broji ni manje ni više no osamdeset sedam prolećâ, dâ polete raketnim avionom. Madrid, Pariz, Ženeva, London – predavanja, banketi, proslave – da bi o tome pisala štampa i da bi upotrebio sva sredstva. Ostalo je, mislim, stvar Viktorije Okampo („uložila sam više miliona u književnost, no što je Bernard Šo izvukao iz nje“).

Navodno je neki poslanik argentinskog parlamenta hteo da predloži poslaničkom veću da na svečanoj sednici uputi poruku švedskoj Akademiji književnosti da Borhesu dodeli nagradu (toliko sanjaju o tom Nobelu, koga još nisu ulovili). Srećom, u poslednjem trenutku su ga ubedili da to ne čini.

Književno besprekoran! Mada, kuvar! Šta više može da ushiti čistokrvne književnike nego takav beskrvni, literarni, verbalni literat, koji ne vidi, ne vidi ništa izvan tih svojih intelektualnih kombinacija?

No bez obzira na to, Borhes je seo u avion. Evo još jednog, koji se pretvorio u trgovačkog putnika. Još jednog koji pojačava nacionalni fudbalski tim na velikoj međunarodnoj utakmici... Samo da se ne oseti više kao lopta, nego kao golman!

Izgled tog rodoljubivog usamljenika-slepca, s majkom od blizu devedeset godina, upletenih u te avionske postupke... Najgore je što je on nekako pogodan za to... I ne sumnjam da će dobiti Nobela. Nažalost, nažalost... jeste, on kao da se i pojavio u tom cilju. Ako iko, onda Borhes! To je književnost za književnike, naročito pisana za članove žirija, to je kandidat baš kakav treba, apstrakcionist, skolastik, metafizičar, dosta neoriginalan da bi našao već utaban put, dosta originalan u toj svojoj neoriginalnosti da bi postao nova i čak stvaralačka varijanta nečeg poznatog i priznatog. I prvoklasan kuvar! Kuvar za sladokusce!

Takođe, uopšte ne sumnjam da će Borhesova predavanja „o suštini metafore“ i druga, iste vrste, biti valjano počastvovana. Jer i to će biti baš kao što treba: hladne veštačke vatre, vatrometi inteligentno inteligentisane inteligencije, piruete retoričke i mrtve misli, koja nije kadra da pokrene nijednu životnu ideju, misli, uostalom, potpuno nezainteresovane za „istinsko“ mišljenje, svesno fiktivne, koja postrance slaže svoje arabeske, glose, egzegeze, dosledno ornamentalne. Ha, ali métier1! Književno besprekoran! Mada, kuvar! Šta više može da ushiti čistokrvne književnike nego takav beskrvni, literarni, verbalni literat, koji ne vidi, ne vidi ništa izvan tih svojih intelektualnih kombinacija?

Ali on je baš potaman, tačno kao one kartice koje ubacujemo u automate da bi sve počelo da se vrti i igra po taktu... Ako je merilo književne veličine književna neliterarnost, sposobnost da nadvlada samu sebe i da dospe do stvarnosti, onda treba pri-znati da ta vrsta veličine neće iskomplikovati Borhesova marljiva staranja. Oh, ali mene ne ljuti Borhes, ja bih s njim i s njegovim delom mogao nekako da se dogovorim u četiri oka... nerviraju me borhesovci, ta armija estetâ, cizelatora, znalaca, posvećenih u tajnu, časovničarâ, metafizičarâ, mudracâ, sladokusaca... Taj čisti umetnik ima najnesimpatičniju sposobnost da mobiliše oko sebe ono što je najgore i najevnuhovskije!

(1) Zanat; stručnost; majstorstvo (franc.)

Oceni 5