Obaveštenost građana Srbije o ratovima devedesetih
Haški tribunal

Photo: pbs.twimg.com

Većina protiv Tribunala

Nacionalna staregija za procesuiranje ratnih zločina nije ostvarila cilj zbog kojeg je doneta, štaviše, sprovođenje je nepotpuno, čak i sramno. U periodu sprovođenja optuženo je osam potencijalnih počinilaca zločina u kojima je stradalo osmoro ljudi. Zabrinjava i to što su optuženi nižeg ranga, kao i činjenica da je Tužilaštvo odustalo od gonjenja generala Dragana Živanovića, jednog od oficira čiji su potčinjeni počinili stravične zločine u Metohiji, selima Ćuška, Pavljan, Velika i Mala Kruša. Propust vlasti je i to što nije blagovremeno izabran tužilac za ratne zločine i nije doneta tužilačka strategija, a Evropska komisija zaključila je da Srbija ne sarađuje sa Tribunalom, apostrofirajući činjenicu da država odbija izručenje radikala optuženih za pomaganje optuženom Vojislavu Šešelju.

Četvrtina ispitanika (24 odsto) misli da su Hrvati tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji počinili najviše zločina, a 47 procenata misli da su Srbi imali najviše žrtava; devet odsto ispitanih smatra da su Muslimani/Bošnjaci počinili najviše zločina, šest posto da su to Albanci, a čak 52 procenta nije dalo odgovor na ovo pitanje. Pet odsto ispitanika smatra da su Srbi počinili najviše zločina. 

Ovo su neki od važnijih zaključaka iz “Izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina”, dokumenta koji su u ponedeljak predstavili savetnici u Fondu za humanitarno pravo Relja Radosavljević i Višnja Šijačić, kao i istraživanje "Obaveštenost građana Srbije o ratovima devedesetih, i suđenjima optuženima za ratne zločine" koje je, na uzorku od 1202 ispitanika svih dobi i zanimanja, uradila agencija Demostat.

Haški tribunal je, smatra 16 odsto ispitanika, "antisrpski", koliko ih, takođe, rad Tribunala ocenjuje "neobjektivnim”. Javnost se, konstatovano je, dozirano informiše o predmetima u kojima se sudi za ratne zločine, uglavnom ovakve slučaje prate državni tabloidi, a državna televizija još nije prisustvovala ni jednom izricanju presude. Činjenica da državna televizija ne izveštava o presudama za ratne zločine odluka je sadašnje i prethodnih vladajućih garnitura, jer, kako je rečeno, da vlast želi izveštavanje o njima, RTS bi ih objavila. U Izveštaju Fonda konstatuje se kako suđenja traju nerazumno dugo, te da javnost ne može da prati ni tok istraga. Istraživanje, pak, Demostata ukazuje na to da 56 odsto građana Srbije imaju "pretežno negativan odnos prema Haškom tribunalu”; 22 procenta smatra da je Tribunal "malo objektivan", 16 odsto da je srednje, a šest procenta da je prilično ili visoko objektivan. Nakon završetka rada Tribunala suđenja treba nastaviti pred domaćim pravosuđem, smatra 53 odsto ispitanika, dok 16 procenata da to ne treba činiti. 

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine.

Fond za humanitarno pravo prati sprovođenje Strategije, sa ciljem da ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Nalazi FHP-a su istovremeno i jedini uvid u sprovođenje Strategije, budući da je uspostavljanje zvaničnog tela za njeno praćenje kasnilo 18 meseci te da je javnost uskraćena za informacije o realizaciji predviđenih mera i aktivnosti.

Oceni 5