Daj nam vatru
Aagoo 01 S

Photo: www.slavorum.org

Veliki Bože, što sediš na gumama rata

Molitva

Veliki Bože, ti što sediš na gumama rata. 
Ti bucmasti, što dah bitke žvaćeš. 

Ispusti ko bura jutrom smrtni smrad, 
Daj nam, Bože, vatru, kišu, zimu, glad. 
Da ponovo bojna truba sad zemljom zatrešti, 
Da sve njive prekrije leševa sijaset, 
Pusto vreme, kao neka bolest godina se duži, 
Gospode, daj nam vatru. Iskušenja pruži.

Umbra vitae

Na ulicama ljudi oči dižu
i motre grdna nebeska znamenja,
komete plamne što preteći gmižu
oko zupčastih kula od kamenja.

I svaki krov je prepun zvezdoslova
što k nebu duge cevi upravljaju,
i čarobnjaka što niču iz krova
koso u tminu, i zvezdama baju.

Samoubice noću gomilama
idu i traže život izgubljeni,
prašinu čisteć rukama-metlama,
na četir strane sveta povijeni.

Oni na trošnu naliče prašinu.
Po putu kose opadaju njima.
I tako skaču, u žurbi, i ginu,
i mrtvih glava ležu po poljima,

koprcajuć se. Životinje stoje
oko njih slepo i trbuh im rogom
bodu. A oni šire ruke svoje,
sahranjeni pod žalfijom i glogom.

A mora staju. I u mrtvoj vodi
lađe truneći vise, rasturene,
i nijednom se strujom sad ne brodi,
i sve su dveri neba zatvorene.

Sa godišnjim se dobima ne menja
drveće, večno mrtvo u svom kraju,
i širi svoje duge prste-ruke
iznad puteva koji propadaju.

Ko mre, taj kuša da se digne s mesta.
Al’ tek što prva reč mu se izmakla,
i već ga nema. Kud mu život nesta?
Slomiše mu se oči ko od stakla.

Senki je mnogo. Mutne su, skrivene.
I snovi se uz nema vrata viju.
Ko se, pritisnut sjajem jutra, prene,
mora da otre težak san s očiju.

Oceni 5