Retro: Kemp humor i homoseksualno domaćinstvo
Cukk2

Photo: hornet.com

Veliki narodni gej kuvar

Četiri godine pre Stonewall revolucije čovek po imenu  Lou Rand Hogan objavio je knjigu pod naslovom „Gej kuvar,“ koja je na 280 strana okupila recepte koji su, kako je tvrdio autor, uputstva za savršene obroke za ljubavnike koji se izdvajaju od drugih. Iako na prvi pogled može da se učini da se kuvar zasniva na heteronormativnoj premisi, „homoseksualni kuvar“ je u to vreme predstavljao hrabrost, te nudio pogled u živote koji su bili, a i danas su, nevidljivi.

Budući da je Hogan kuvanje naučio na internacionalnom kruzeru, njegova knjiga je uključivala recepte iz celog sveta, koji su napisani, te ilustrovani uz određenu dozu humora i kempa, u okviru kojeg su gej muškarci ohrabrivani da spremaju omlet za ljubavnike sa kojima su proveli samo jednu noć, te da svoje lokalne mesare zovi „butch“ (od butcher).

Hogan je rođen daleke 1910. godine, te je karijeru započeo u horu Narodnog pozorišta u San Francisku, da bi nakon što je shvatio da pevanje nije za njega, počeo da uči kuvanje na luksuznoj kruzerskoj liniji Matson, čija je kuhinja brojala 500 članova osoblja, od kojih je, kako je tvrdio Hogan, čak 486 bilo gej. U toj sredini je razvio svoje kuvarske veštine, ali i ljubav prema kempu, da bi ih kasnije uključio i u svoj „Gej kuvar.“

U vreme kada se kuvar pojavio homoseksualci su u medijima opisivani kao nesrećni, nemoralni autsajderi koji se kriju od javnosti, te na ulice izlaze samo noću u  potrazi za seksualnim plenom, i obavezno žele da ih neko izleči od homoseksualnosti. Gej organizacije su pokušavale da javnost uvere u to da se homoseksualna manjina ne razlikuje od heteroseksualne većine, te su se odricale feminizirane sabraće, budući da su zbog njih gej muškarci često opisivani kao devijantni. Kuvar je stigao baš u vreme kada je ukinut zakon koji je knjižare sprečavao da objavljuju knjige i tekstove koje opisuju ono što se u to vreme opisivalo kao „seksualno devijantno,“ te je i homoseksualnost skinuta sa spiska nepoželjnih tema. U želji da ostvari zaradu na tome što je od tog trenutka moglo da se piše i za gej publiku, Hogan je predstavio svet u kojem homoseksualci ne lutaju pustim ulicama, već zabavljaju prijatelje i ljubavnike, te za njih i kuvaju. Na naslovnoj strani kuvara predstavljen je muškarac plave kose i karakterističnog držanja tela, u kecelji na cvetiće dok u jednoj ruci drži komad mesa koji je namenio ni manje ni više nego svom ljubavniku, dok je u pozadini scena u kojoj se vidi muškarac maljavih grudi u crvenoj haljini.

Reklama za kuvar pojavila se u New York Times-u 1. decembra 1965, te mnogi taj datum uzimaju za početak gej oslobođenja. Hoganov stil je bio oštra suprotnost tadašnjem aktivizmu koji se zasnivao na tome da se gej muškarac predstavi potpuno heteronormativno, što je valjda jedini način da neko bude poštovan. Ilustracije Davida Costaina su dodatno pojačale tu razliku, te knjizi dali ono što se u to vreme opisivalo kao „luckast ton.“ Tako, na primer, ilustracija za recept za francuski preliv za salatu prikazuje Hogana kako pleše sa dva muškarca u evropskim korsetima i suknjama, dok je u receptu za goveđe pečenje Hogan predstavljen kao zgodni matador koji kroti divljeg bika.

Luckast, ali vidljiv i čitljiv, „Gej kuvar“ je doneo osećaj pripadnosti, te podcrtao to da nije važno biti isti, i da je različitost ono što je zabavno i poželjno, dok Hoganova ljubav prema domaćinstvu nije samo promovisala život srednje klase, već ga je i parodirala, te menjala pravila.

Oceni 5