Vidim te zastrašujuće prostore

Vidim te zastrašujuće prostore svemira koje me okružuju i vidim sebe vezanog za jedan ugao ovog ogromnog prostranstva, a da pritom ne znam zbog čega sam stavljen na to mesto, a ne na neko drugo, niti zbog čega mi je to kratko vreme koje mi je dato da proživim dodeljeno u ovom trenutku, a ne u nekom drugom od čitave večnosti koja je preda mnom i koja će ostati za mnom. Svuda vidim samo beskraj, koja čini da se osećam kao atom i kao senka koja traje samo jedan tren i više se ne vraća. Jedino znam da uskoro moram da umrem...

Kada razmišljam o kratkom veku moga života, progutanog u večnosti... taj mali prostor koji zauzimam, koji čak vidim, okružen u beskonačnoj ogromnosti prostora o kojima ništa ne znam, i koji me ne poznaju, uplašen sam, i ja sam zapanjen zato što sam ovde a ne tamo; jer nema razloga zašto ovde a ne tamo, zbog čega sada a ne onda. Ko me je ovde postavio? Čijom su naredbom i uputstvom ovo malo mesto i vreme meni dodeljeni?