“Vientos de la Habana”, sve boje senzualnosti

〚〛Duración: 1 hora y 40 minutos; Género: Cine/Suspense; Año: 2016; Actor: Carlos Enrique Almirante, Enrique Molina, Jorge Perugorría, Juana Acosta, Luis Alberto García, Mariam Her; Autor: Leonardo Padura; Compositor: Mikel Salas; Director: Félix Viscarret; Fotógrafo: Pedro J. Márquez; Guionista: Lucía López Coll; Productor: Gerardo Herrero,Mariela Besuievsky: NO RECOMENDADO PARA MENORES 16 AÑOS〚〛

Da Kuba nije samo mondensko odredište srbijanskih, bogatih turista koji se iživljavaju nad tamošnjim stanovništvom, tvrdeći – kad se vrate u Beograd – kako su “samo siromašni srećni”, što neodoljivo podseća na retko budalastu misao Dobrice Ćosića da je zaostalost “naša šansa”, dokazuje se upravo samokritikom samih tih Kubanaca koji nešto baš nisu oduševljeni revolucionarnim sistemom i njegovim rezultatima. Pitanje: kome da verujemo – da li fensi Srbijancima ili domaćinima Kubancima, deplasirano je, naročito posle četvorodelne tv-serije “Četiri sezone u Havani” (“Four Seasons In Havana” ili u originalu “Vientos de la Habana”), pod pokroviteljstvom dve producentske kuće – Wild Bunch i Tornasol. I, naravno, najvažniji – Netflix, tv mreža koja je premijerno emitovala ovo čudo od serije.

Svaka od devedesetominutnih epizoda, dakle: reč je o pravim filmovima, adaptacija je jednog od romana kubanskog pisca Leonarda Padure, koje je on napisao u periodu od 1991. do 1998, u vreme “specijalnog perioda” – kad je prestala pomoć Sovjetskog Saveza i kad je decenijsko savezništvo ideološki slomljeno. Serija prati to napuklo društveno tkivo koje se rastače korupcijom, prostitucijom, a posebice kriminalom u političkim sferama; glavni junak je kapetan Mario Conde, koji rešava nekoliko slučajeva zločina, iza kojih se otvara rasulo sistema, partijska kontrola ili familijarna diktatura vlasti.   

Ovaj karipski noir više od svega pleni atmosferom Havane; svetlost, senke, mrak, muzika i senzualnost u svom rudimentarnom obliku, čine od serije neku vrste emocionalne gozbe koja se ni ritmom ni odsustvom akcionih scena ne može porediti s američkim ili evropskim tv-radovima; Mario Conde (igra ga, kao da igra sebe, briljantni Jorge Perugorria) jeste paradigma generacijske Kube kojoj prošlost diše za vratom, ali se otvaraju i neki slobodniji horizonti. Conde je neporavljivi romantik, zaljubljen u pravdu, ali često nemoćan pred brutalnim potezima nevidljivih ljudi s vrha koji usporavaju ili stopiraju istrage; sebe ubeđuje da je pisac, večeri provodi s društvom, koje okupljeno oko karipske hrane, jevtinog i po zdravlje brlja- alkohola, uživa u starim hitovima sa kaseta grupe Creedance Clearwater Revival. 

Ta zarazna melanholija Havane koja uprkos svemu živi punim plućima, kao da silazi sa ekrana među gledaoce; raskošna fotografija u kojoj se sumiraju lepota i beda, opis je Padurine Kube negde između čekića i nakovnja, potrebe da se očuva tradicija, ali da se nekako uhvati i ono malo budućnosti.

Mada je po definiciji ovo krimi-serija, priča o zločinu samo je paravan za priču o Kubi. Sentimentalna po naboju, raskošna po intenzitetu, serija od četiri filma je hommage ljudima s Kube.

Narod je jedno, država je nešto drugo. Zato je “Four Seasons in Havana” televizijski dragulj koji nema premca; jer, niko nema takvu Kubu nego sami Kubanci.