Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (16)
Bnss 02 S

Srbijanska banana u bojama duge: Vredi 14 kombajna i tri traktora

Photo: Kooness

Vlada zna šta radi: Ko uveze bananu, mora da izveze kombajn

Autentični dobrotvor: Radoman Božović, uvoznik bananaSenzacionalno otkriće srpskog predsednika: da Srbija nije okončala ciklus industrijalizacije u prirodnom gravitetu fiksiranom na devet nosećih meseci, već se sa stomakom do zuba prepustila erotskim porocima elektrifikacije & gasiflkacije - prosvetlilo se pred vaskolikim očima dr Radomana Božovića, kome su s lica kamenoresci dletom & čekićem naknadno morali da uklone ljubavni osmeh spontano izrastao kad je sudbina ugroženog srpstva namenila delikatnu historijsku misiju da sedne tik uz g. Miloševića & u otkucajima njegovog plemenitog srca čuje šta mu valja činiti (četvrtak, 27. februar; TV Bjeletić Ujvideki TV; 9.00-23.00). Nadahnut blizinom božanstva koje, kao fenjer, svetli u svakom neprobušenom tunelu Borivoja Petrovića, g. predsednik vlade napregao je zulufe do fizičkog maksimuma & u mislima skicirao seriju ekonomskih uredbi nakon kojih Srbija više nikad neće biti na kolenima, već će dubiti na glavi, što je jedini joginski položaj u kojem tzv. privreda ima ustavno pravo da se oseća transcendentalno.

Insistirajući na krajnje preciznim formulacijama, kako snage haosa & bezumlja u rušilačkoj borbi za vlast ne bi iskoristile eventualne štamparske greške, g. Božović je deoničarima "Ćorave kutije" izdiktirao sledeće vladine odluke, garnirane neophodnim uputama za ponašanje pučanstva u trenucima kad je sloboda Srba zaštićena mirom a ne ratom u kojem, ne treba ni podvlačiti žutim, Srbija nije uečstvovala, ali je iz njega pobedonosno izašla.

UREDBA O UVOZU STRATEŠKIH MATERIJALA: Kroz neprekidne, ugostiteljske kontakte s preporođenim narodnim masama, ali uzimajući u obzir i naučnu ocenu o neprirodnoj nutricionističkoj potrebi Srba da konzumiraju tzv. hranu, vlada zaključuje da je na tržištu došlo do teških poremećaja s nesagledivim gurmanskim posledicama. U izvesnim, očigledno opozicijskim samoposlugama još se mogu naći ostaci robe uvoznog porekla, što među zbunjene potrošače unosi smutnju & rasulo, kao i nepoverenje u vladinu sposobnost da obezbedi preko potrebni patriotski monopol. Upravo zato, budući uvoz strateški značajnih materijala - kao što su upaljači za atomsku bombu, mušmule, nuklearni otpad, pertle, banane, faširani šljunak, sapun, metle bez drške & gloginje - regulisan je posebnim režimom specijalnh dozvola, uz neophodnu kompenzaciju državnim organima u obliku tzv. čvrste valute.

Izvesne administrativne olakšice garantuju se uvoznicima banana, o čemu govori i sledeća poduredba namenjena pohlepnim korisnicima:

1. Budući da su banane proizvod vrhunske laserske tehnologije, iste se u zemlju mogu unositi jedino kao zalog eventualne trampe ili kompenzacije. Uvoznik je dužan da se obrati Ministarstvu za južno voće, zatraži atest & za svaku uvezenu bananu priloži izvod iz matične knjige rodenih sa sledećim podacima: a) gde je banana rođena b) bananina nacionalnost c) dužina i obim banana d) svojeručna bananina izjava da će, ako bude potrebno, glasati na referendumu za ujedinjenje Srbije & Cme Gore e) ime oba roditelja f) školsku spremu banane i g) dokaz o svom kretanju pre 17. avgusta 1990. kako ne bi mogla da konkuriše za status borca III voćnog rata.

2. Kad Ministarstvo u zakonom određenom roku - do šest meseci - u pet primeraka obavesti uvoznika da principijelno nema ništa protiv dolaska banana pod tropskim šlemovima, uvoznik je obavezan da ispuni sledeće kompenzacijske uslove, kako država Srbija ne bi oštetila proizvodače kupina & stočne repe. Tzv. uvoznik dužan je da Ministarstvu za južno voće, odnosno podsekretaru za banane & koštunjave proizvode, podnese zahtev za izvoz po sledećim usvojenim normama koje sadrže nekoliko altemativa:

a) za svaku bananu koja pređe granicu Srbije u Jugoslaviji, uvoznik je obavezan da izveze po jedan kombajn.

b) ako se banane uvoze iz Vatikana, Nemačke ili Australije, zemalja koje uporno rade na razbijanju Jugoslavije & bezdušno podržavaju secesionizam Hrvatske & Slovenije, uvoznik je obavezan da za svaku bananu izveze jedan kombajn, šišalicu za travu, kutiju spajalica & video-rikorder.

c) ako se banane uvoze iz pravoslavno-mediteranskih zemalja, uvoznik je obavezan da za svaku pojedinačnu bananu izveze goblen s likom Mihalja Kertesa, knjigu "Godine raspleta", građevinski kran, jednu "Tigrovu" gumu & uže za vešanje. Ispunjenjem stava c iz tačke 2, poništava se stav a iz tačke 2, zbog iznenadne nestašice kombajna.

3. Nakon što uvoznik dokaže da je za 10.000 banana izvezao isto toliko komada kombajna, dužan je da Ministarstvu za južno voće uplati pedeset šest dolara po jednoj banani: na ovaj način sprečava se nelojalna konkurencija, obuzdava inflacija i stvaraju svi uslovi za modemo, federativno preduzetništvo.

4. Čim uvoznik za deset hiljada proizvoda od strateškog značaja uplati 560.000 dolara, ostaje samo još da plati porez na promet (102.000 dolara), porez na profit (217.563 dolara), porez na pravo da plaća porez na promet (87.652 dolara) konačno, porez na odluku da uvozi banane (29.455 dolara). Kad podsekretar za banane & koštunjave proizvode dobije dokaz o uplaćenih 996.670 dolara, uvozniku je Ustavom Srbije dozvoljeno da odustane od uvoza ako smatra da mu prodaja uvezenih proizvoda neće doneti očekivanu zaradu. Ovo iskonski demokratsko pravo, Srbija će braniti svim svojim budućim odlukama.

UREDBA O UVOZU ČAČKALICA: Istinski zabrinuta za stomatološku higijenu svih gradana Srbije koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Srbi, vlada je omogućila trgovcima da pod strogo određenim uslovima (u vidu kompenzacije) uvoze čačkalice, o čemu govore i sledeće zakonske poduredbe:

1. Uvoz čačkalica (u daljem tekstu: zobotrebec) regulisan je u skladu sa Saveznim zakonom o prometu eksplozivnih tekućina. U vezi s gornjim stavom, svaki uvoznik mora da priloži dokaz da je za pojedinačnu čačkalicu izvezao deset tona runske vune čije pravo korišćenja imaju samo oni inostrani gradani koji nisu naseli na zlikovačku propagandu kapitalističkih sredstava informisanja. Za praćenja ove odluke zadužen je ministar za zobotrebece & zimzeleno drveće Vladislav Jovanović.

2. Dozvoljava se uvoz jedino zobotrebecima strogo određenih dimenzija; na osnovu odluke specijalne vanstranačke Komisije za utvrđivanje odgovornosti čačkalica u parlamentarnoj demokratiji, vlada se složila da je građanima Srbije najhitnije potreban zobotrebec dugačak metar i po, debeo dva cola, od čiste bukovine, oblikovan kao bejzbol palica. Vlada je uverena da će ovom uredbom sprečiti stomatološke nemire & obezbediti miran san svim karijesima koji žele da slobodno & spokojno žive u jednoj vilici.

Batrić Jovanović, zadužen za salamu: Suhomesnate socijalne razlike uništavaju prave Srbe

UREDBA O KUPOVINI SALAME NA JAVNIM MESTIMA: Na predlog specijalnog vladinog svetnika Batrića Jovanovića (koji honorarno radi u Ministarstvu za suhomesnate proizvode & roštilj kobasice) vlada je na poslednjoj sednici raspravljala o problemima koje izaziva prodaja najjeftinijih vrsta salame (od 5.000 do 12.000 dinara) na javnim mestima. Izveštaji s terena potvrduju da se po prodavnicama pojavljuju ratni profiteri & tzv. privatni biznismeni koji naručuju čak i po 200 grama alpske kobasice, popularno zvane "pseća radost". Medu radničkom klasom & penzionerima sa kojima, inače, nema neizvesnosti - ova pojava je oštro osuđena; baš za vreme trajanja sednice, vlada je od uznemirenih građana koji nikako ne mogu da se pomire sa ovakvim devijantnim pojavama, primila vruć, mek k'o duša telegram, koji se još pušio koliko je svež. Građani ultimativno zahtevaju: a) da se donese uredba po kojoj svako lice starije od 16 godina ima demokratsko pravo da kupi 25 grama salame mesečno b) da se donesu određene represivne mere kako bi se sprečile velike socijalne & suhomesnate razlike, i c) da vlada obezbedi dovoljno suve drenovine & gloginja, kao prvu neophodnu pomoć.

Nakon plodne & iscrpljujuće diskusije, vlada je donela odluku kojom se iz prodavnica povlače: viršle, sve vrste salama, goveđi vrat, mortadela, slanina, praška šunka, kranjske kobasice i naročito kraški, neprijateljski pršut. Amandmanom Batrića Jovanovića stvaraju se uslovi da naše prodavnice izgledaju ukusno & civiilzovano: u njima će se ubuduće prodavati jedino hleb, mleko & šljivovica, čime vlada - pored brige za najširi asortiman - otupljuje potrošačku groznicu & doprinosi opštem smirivanju tržišta.

UREDBA O REPUBLIČKIM KLETVAMA: Zahtev Borivoja Petrovića, potpredsednika Skupštine Srbije, da vlada po hitnom postupku reguliše sferu dozvoljenih republičkih kletvi - usvojen je većinom glasova.

Vlada je stala na stanovište da jedna demokratska, slobodarska & tržišno usmerena Srbija mora da precizira uslove pod kojim građani, u trenucima opuštanja ili tzv. relaksacije, traže utehu u popularnim kletvama, bliskim tradicionalnom osećanju srpskog naroda za pomoć u nevolji.

Muški junaci srbijanskih kletvi: Sejdo Bajramović i Borisav Jović

Ministarstvo za kletve & letve obznanilo je sledeće dozvoljene tužbalice koje na snagu stupaju 8. marta, u ponoć:

1. Kletva za dobro raspoloženje: "Dabogda ti Sonja Karadžić pevala u krevetu".

2. Stambena kletva: "Dabogda ti Aleksandar Bakočević bio predsednik Kućnog saveta".

3. Izelička kletva: "Dabogda ti Dača Ž. Marković došao na večeru".

4. Kletva za krsnu slavu: "Dabogda ti se Batrić Jovanovć uneo u lice".

5. Ljubavnička kletva: "Dabogda bio na pustom ostrvu sa Smiljom Avramov".

6. Pokajnička kletva: "Dabogda kupio knjigu Radomira Smiljanića".

7. Kozmetička kletva: "Dabogda ti Spomenka Jović prala kosu šamponom".

8. Kletva prokletnika: "Dabogda sanjao Boru Jovića".

9. Kletva užasa & strave: "Dabogda sanjao Boru Jovića".

10. Poetska kletva: "Dabogda ti Drago Tankosić čitao ljubavnu poeziju".

11. Kletva s tombole: "Dabogda ti Sejdo Bajramović objašnjavao Ničeov nihilizam".

12. Mirotvoračka kletva: "Dabogda ti Živorad Igić bio kum".

13. Letnja kletva: "Dabogda letovao sa Luletom Isakovićem".

14. Erotska kletva: "Dabogde te uzbudila Milijana Baletić".

15. Potpredsednička kletva: "Dabogda ti Buda Košutić birao garderobu".

16. Krunska kletva: "Dabogda oženio Biljanu Plavšič".

Vlada obaveštava građanstvo da sve ostale kletve podležu krivičnom postupku & da se neće tolerisati nijedna druga kletva za koju ne postoji dokaz o zakonskoj uredbi, taksativno gore navedenoj.

Alternativni kalendar: Kad nema 9. marta, nema ni demonstracija

UREDBA O UKIDANJU 9. MARTA: Na kraju sednice, aklamacijom je prihvaćen zahtev dr Dobrosava Bjeletića da se ukine & iz zvaničnog srpskog kalendara protera 9. mart. Vlada podseća građane da posle nedelje, 8. marta, prirodno dolazi utorak 10. mart; tako će, konačno, srpski narod ostvariti svoju vekovnu težnju da mart ima samo 30 dana. Sve eventualne posledice fiktivnog 9. marta vlada ne priznaje, jer taj datum ne postoji, niti će postojati.

Uredba stupa odmah na snagu & važi do sledeće uredbe koju će vlada uobičajenim putem, preko "Ćorave kutije", doturiti do svih poreskih obveznika. Overava: Petar Luković.

* Tekst originalno objavljen u nedeljniku „Vreme“ 2. marta 1992. godine

Oceni 5