Vratite nas u surovu realnost!

Film

The Call (2020)

Prošle nedelje smo greškom pogledali istoimeni američki film koji je odmah završio u kontrapreporukama. Južnokorejski reditelj Chung-hyun Lee gradi neuporedivo bolju priču, u kojoj se serijska ubistva događaju u više vremenskih ravni.

Seo-yeon se vraća u kuću iz detinjstva i pokušava da se približi prošlosti koja je bila bezbrižnija. Jedan telefonski poziv otvara portal ka tim godinama koje su prošle. Glavna junakinja počinje da komunicira sa mladom ženom i ubrzo shvataju da žive u istom prostoru, ali u različito vreme. Neočekivani obrti obogaćuju radnju, pokazujući da vreme može da bude opasna igračka.

Falling (2020)

Da Srbija nije jedina koja se nosi sa homofobijom pokazuje i to što je glumac Viggo Mortensen, najpoznatiji kao Aragorn iz triologije Gospodar prstenova, morao da se brani zbog odluke da igra gej muškarca u filmu Falling. Mortensen je napisao scenario, te sa novim filmom debituje i kao reditelj, a u pitanju je priča o oženjenom gej muškarcu koji u svoju kuću dovodi homofobičnog i nasilnog oca koji pokazuje prve znake demencije.

The Lighthouse – Маяк (2006)

Lena, mlada žena iz Moskve, vraća se u rodni gradić u severnoj Jermeniji, baš u vreme kad počinje rat. Namera joj je da iz grada izvede babu i dedu, ali u trenutku kad stigne do njihove kuće shvata da izlaza više nema. Zarobljena u kući iz detinjstva prinuđena je da nauči kako se živi u ratu.

Ovo je prvi jermenski film koji je režirala žena, a u pitanju je rediteljka Maria Saakyan. U pitanju je delo hrabre žene koja je inspiraciju crpila iz filmova koje je pravio Tarkovsky. Život joj se završio previše rano, ali ovaj film stoji kao spomenik viziji koja je mogla da postane mnogo veća.

Manifesto (2015)

Jedino što je bolje od Cate Blanchett u glavnoj ulozi jeste Cate Blanchett u svim ulogama. Zato je Manifesto prava intelektualna poslastica za sve obožavaoce kako ove glumice tako i umetnosti uopšte. Reč je o delu koje je autor Julian Rosefeldt nazvao filmskom instalacijom, a ona sadrži 13 delova, odnosno 13 umetničkih manifesta iz različitih sfera i epoha, interpretiranih na specifičan način.

Samoj Cate nije strano učešće u raznoraznim eksperimentalnim projektima, kao ni istraživanje i ispitivanje granica. Pored toga što svojim umećem garantuje kvalitet, ona se kada radi na nekom projektu angažuje i u mnogim drugim aspektima izvan glumačkog, pa je tim pre veće zadovoljstvo gledati sve u čemu učestvuje.

Serije

The Mess You Leave Behind – El desordene que dejas (prva sezona, 2020)

Snimljena prema istoimenom romanu, serija prati dve vremenske linije – život i smrt jedne profesorke književnosti u srednjoj školi u galicijskom gradiću, te sudbinu druge profesorke književnosti koja pokušava da reši misteriju u vezi sa svojom prethodnicom. I dok nastavnici dolaze i odlaze, konstanta su iritantni, ali ranjivi tinejdžeri (koji pak ne postaju podnošljivi ni uz najbolju volju) i sveopšta negostoljubivost prelepe, ali hladne provincije.

Serija ima svoje uspone i padove i nije najbolji triler koji se može naći, ali odiše upečatljivom atmosferom zahvaljujući kojoj brzo postajemo deo tog nimalo prijatnog sveta. Baš kao i sredina u kojoj žive, protagonosti će vas jednakim intenzitetom istovremeno privlačiti i odbijati, a mi se svakako radujemo sve intenzivnijem španskom prisustvu na Netflixu.

Holiday Secrets - Zeit der Geheimnisse (mini serija, 2019)

Ovo je idealno vreme za ovakav praznični TV sadržaj – dovoljno lagan, ali ne i zatupljen kao tipični Hallmark božićni filmovi i, s druge strane, taman koliko treba opterećen duhovima prošlosti, porodičnom istorijom, tradicijom i tajnama.

Tokom tri epizode pratimo porodicu koja se okuplja u vikendici kako bi proslavila Božić, međutim, sve što treba da krene neplanirano i po zlu, krenuće, a klupko tajni koje se odmotava počeće od najstarije članice. Priča je fokusirana pre svega na ženske likove, odnosno žensku liniju familije, budući da su očevi odsutni, mrtvi, nepostojeći ili nepoznati. Odnosi između majki i ćerki, potom i baka i unuka, pokazuju se kao najvažniji i ključni za dalje suočavanje sa svetom i samom sobom.

Please Like Me (2013 - 2016)

„Australska serija komičara Josha Thomasa definitvno ima autobiografskih elemenata, što njegov specifični humor uvijek drži ukotvljenim u stvarnom životu. Please Like Me je osvježavajuće nonšalantna u tretiranju homoseksualnosti glavnog lika, što rezultira hrpom zabavnih scena, a s jednom takvom sve i započinje: Josha ostavlja dugogodišnja djevojka saopćavajući mu da je gej, što on isprva ni sam ne vjeruje ali već nakon dvije minute razgovora više ne pokušava ni demantirati. Nema tu nikakve velike drame, što je divna novost nakon stotina romana, filmova i serija u kojima se likovi histrionski muče s vlastitim seksualnim identitetom, a takav je ton i cijele serije, koja ipak uspijeva biti – kada je potrebno – duboko emocionalna. Zanimljiv je i prikaz Joshove prve ljubavne veze s nesigurnim ljepotanomGeoffreyem (WadeBriggs), iz kojeg također vrijedi izdvojiti i duhovit i emancipatorski trenutak kad mladi gej par na Geoffreyevoinzistiranje odlazi na nogometnu utakmicu. Nakon pogreške igrača, jedan navijač mu počinje vikati da je peder, na što Geoffrey ustaje i počinje bukaču držati predavanje o homofobiji. Divota!“ (Gordan Duhaček)

Everything's Gonna Be Okay (prva sezona, 2020)

Everything's Gonna Be Okay neodoljivo podseća na Please Like Me, između ostalog i zbog toga što je obe serije kreirao sjajni Josh Thomas, koji je zaigrao i glavne uloge.

Ono što je u ovoj seriji najvažnije jeste prihvatanje, čak i onda kad to nije lako, a bez ucena i projektovanja sopstvenih želja. To prihvatanje se ne odnosi samo na to šta junaci zaista jesu, već i na podršku da se prevaziđu iznenadne tragedije, te da se život nastavi u željenom smeru. Ovo je jedna od onih serija iz kojih bismo mogli mnogo da naučimo, najviše o tome šta se krije iza voljene reči „porodica“.

Knjige

Amy Poehler „Yes Please“

Bilo da ste fan Amy Poehler kao komičarke, glumice, producentkinje ili kraljice univerzuma, njena autobiografija Yes Please više je duhovit i univerzalan nego intiman i ispovedni osvrt na ono što se zove život&karijera, te kao takva predstavlja idealno štivo za svakoga kome treba malo zdravog smeha i zasluženog tapšanja po ramenu.

Mihail Bulgakov „Majstor i Margarita“

„Voland je sedeo na stoličici na rasklapanje, odeven u svoju crnu sutanu. Njegov dugačak i širok mač bio je uglavljen između dve razmaknute ploče na terasi, vertikalno, pa je ispalo da je to sada sunčani sat. Senka mača se polako i nezadrživo izdužavala, mileći prema crnim cipelama na sataninim nogama. Poduprvši pesnicom šiljatu bradu, zguren na stoličici, s jednom nogom podmetnutom poda se, Voland oka nije skidao sa nepregledne skupine dvoraca, gigantskih zdanja i trošnih kućeraka osuđenih na rušenje.“

Pesme

Danas je dan za Matta Berningera u svim oblicima, inkarnacijama i saradnjama, a ona sa Taylor Swift je, naravno, neizbežna.

Nostalgija

Land of Silence and Darkness (1971)

Herzog je ljubiteljima filma sigurno poznat i po svojim dokumentarnim filmovima.

Fini Straubinger, koja je ostala bez čula vida i sluha centar je ovog dokumentarca, a film počinje u trenutku kada joj je 56 godina i kada kreće na put kako bi pomogla onima koji žive sa istim ili sličnim poteškoćama.

Dokumentarni film

Happiness... Promised Land – LeBonheur... Terre Promise (2011)

Bez ikakvih priprema, opremljen samo kamerom i osnovnim potrepštinama, Laurent Hasse kreće na put kroz Francusku. Neplanirani i otvoreni susreti su sama srž filma, a svima sa kojima se sreo postavljao je isto pitanje – „Šta je za tebe sreća?“.

Video igre

Video igre koje detektuju emocije igrača

Video igre često utiču na emocije igrača, pa je, na primer, mnogo onih koji tvrde da ih horor filmovi ne uznemiravaju kao igre strave i užasa. Pretpostavlja se da je tako zbog toga što se u igri više učestvuje nego u filmu, pa se emocije sa ekrana lako prenose u stvarni život.

Sve je više igara u kojima može da se izabere kraj, budući da igrač nailazi na raskrsnice i svojim izborom menja tok igre. Pored toga se u igre sve češće meša i veštačka inteligencija, ali i drugi elementi koji prate ponašanje igrača, pa se detektuju pokreti koje igrač pravi, broj otkucaja srca i drugi elementi koji odaju stanje korisnika. Ti elementi postaju sastavni deo igre, pa tok radnje u dobroj meri zavisi i od ponašanja igrača.

Skip a Beat

Podaci o igraču se prikupljaju preko pametnog telefona, a igrač je u obavezi da kažiprst drži na senzoru kamere. Tako se meri broj otkucaja srca, a dobijeni rezultati utiču na ono što se događa na ekranu.

Mindlight

U ovoj igri je najveći neprijatelj igrača njegova anksioznost, a situacija se i ovde procenjuje na osnovu otkucaja srca. Što je igrač uplašeniji to se prostor u igri više zamračuje, sve dok potpuno ne utone u tamu.

Nevermind

Ovo je igra koja nudi upečatljivo horor iskustvo, a može da se igra sa i bez biometrijskog pomagala. Ukoliko igrač izabere Intelova RealSense kameru, njegovo se raspoloženje projektuje u igru, pa se, na primer, neka „normalna“ prostorija brzo pretvara u prostor iz noćnih mora.

*Kontrapreporuke

Wild Mountain Thyme (2020)

Nije ovaj film bez dobrih strana. Tu su Jamie Dornan, Emily Blunt, Jon Hamm, Christopher Walken i treba im odati priznanje što su u stanju da onako besmislene replike izgovaraju i više nego verodostojno. Tu je i Irska. Predivna Irska sa svojim bajkovitim selima i proplancima, neverovatnom prirodom i zelenilom koje ulepšava svaki kadar. Ipak, ni sjajna podela ni pejzaži nisu u stanju da nadomeste nedostatke na svim drugim poljima.

Gledajte ovaj film samo ako ga vozač autobusa pusti dok idete na ekskurziju, a šanse za to (i putovanje i izbor filma) su ravne nuli. Preporučujemo jedino da gledate slike sa snimanja. Što je sigurno – sigurno je. Nije svaki eskapizam dobar. Vratite nas u surovu realnost!

The Prom (2020)

Ryan Murphy mnogo radi i pod hitno bi trebalo da se odmori. Tužan je svaki film koji se oslanja na stereotipe, posebno ako se krije iza ideje o borbi za jednakost.

Snowpiercer (prva sezona, 2020)

Pokušali smo, ali ne.