Vreme je da se sruše zidovi u glavama

Posle rušenja zida na severu Mitrovice i posle početka izgradnje trga, prilog na televiziji prikazuje utiske ljudi obe nacionalnosti o celoj toj priči. I Srbi na severu i Albanci na jugu, uglavnom, kažu da je dobro to što je zid srušen i da im ne smeta izgradnja nekog trga, malo dalje od tog mesta. “Ne, ne vidim nikakav problem. Samo da ne viđamo zidove više, i da se most otvori”, kaže neko na albanskom. “Ne trebaju nam zidovi. Treba nam cveće”, kaže neko na srpskom. To su u stvari rekli građani koji su već 18 godina umorni od nesigurnosti, anksioznosti i privremenosti situacije. Ako se ne bi razlikovali po jeziku kojim govore, bilo bi teško utvrditi da li je ovu misao izrazio Albanac ili Srbin. 

Ono što im je zajedničko jeste poziv na mir. S obzirom da se u ovom gradu, iako se rat završio 12 juna 1999, još živi sa ratnom psihozom. Da li se ikada neko od Srba u Beogradu stvarno zapitao zašto Albanci ne žele da žive u istoj državi sa Srbijom? Da li se ikada neko od Albanaca u Prištini stvarno zapitao zašto je za Srbe na Kosovu integracija tako teška?

Veoma je teško suditi o drugom, ako se barem ne potrudiš da vidiš svet kroz njegove oči, da hodaš u njegovim cipelama, ili da voliš njegovim srcem. Mi Albanci na Kosovu, ponovili smo hiljadu puta argumente zašto nezavisnost Kosova nema povratka. Pričali smo o proterivanju sa posla, trovanju učenika u školama, zatvorima, poniženjima, a onda o ubistvima i masakrima, silovanjima, paljenju kuća, proterivanju milion Albanaca, sve do neotkrivanja sudbine nestalih lica, blokiranja priznavanja nezavisnosti, članstvuau međunarodnim organizacijama -pa zašto ne i- pežorativnog i uvredljivog jezika koji neki mediji u Beogradu i dalje koriste kada opisuju Albance.

Sreća je da svi ovi naši argumenti nisu na jedno uvo ušli, a na drugo izašli. Danas, Kosovo je nezavisna država, uz podršku najrazvijenijih i demokratskih zemalja u svetu. Međutim, tako se ne tretira od veoma značajnog dela Srba na Kosovu. Da li ti Srbi greše što ne priznaju Kosovo kao svoju državu? Naravno da je tako! Da li Kosovo ima najnapredniji Ustav u pogledu ljudskih prava u poređenju sa ostalim evropskim državama? Verujem da je i ovde odgovor - da! Da li se može učiniti više u zakonskom pogledu da se Srbi tretiraju bolje na Kosovu? Ne verujem da postoji nešto više u zakonskom pogledu! Da li se može učitini više u ljudskom aspektu? Da!

Možda je došlo vreme da Albanac u Prištini shvati da bez obzira što Srbi na Kosovu uživaju pozitivnu diskriminaciju, garantovanu Ustavom Republike Kosova, i bez obzira što u nekim slučajevima primaju po dve plate, to im ne smeta da sebe smatraju najvećim žrtvama od svih Srba na Balkanu.

Zamisli sebe na mestu jednog Srbina na severu Kosova. Ti sada već 18 godina živiš u tampon zoni, koja nije baš tačno ni Kosovo ni Srbija. U stvari, prava vlast tamo su samo srpski kriminalci, podeljeni u grupe, koji su uz političku podršku iz Beograda i sa ilegalnim poslovanjima sa pojedincima iz Prištine - postali nedodirljivi. Ako imaš loše odnose sa njima, iako Si srbin, možeš da budeš napadnut bombama, mogu pretiti tvojoj porodici, ili ti mogu pokvariti auto...

Ti kao Srbin na severu Kosova, imaš na vlasti u Beogradu one koji su u stvari glavni krivci zašto je tvoj život posto noćna mora od devedesetih pa do današnjeg dana. Vučić i Dačić su bili u vlasti ili se vrteli oko nje već 27 godina. Isti ti, dali su veoma velik doprinos segregaciji na Kosovu, za početak rata, za nastavak podeljenog društva, a žele da se ti ne buniš dok oni vladaju i danas. Ako si 1990. godine imao samo 10 godina, danas imaš 37 i tvoj život je i dalje u haosu, istovremeno i privremenom i trajnom. Isti ti ljudi, kada im zatrebaš, iskorišćavaju te za jeftine političke poene, dok ti rizikuješ da te ubiju, samo da bi se isprovocirala krizna situacija. Ti si talac, glasačka mašina, šahovska figura.

Ti želiš da se tvoj glas čuje, organizuješ se politički i odjednom ti dođe ‘presednik’ iz Beograda, dovede ti neke njegove poslušne ljude, sastavi ti izbornu listu sa njima, i kaže ti za koga trebaš da glasaš. I kad ti odlučiš da ne glasaš, tvoj će se glas računati i tvoj izbor će biti ‘lista’.

Ti hoćeš da izađeš u južni deo grada, misliš da je sada stvarno dosta, hteo bi da pozdraviš bivšeg albanskog komšiju, jer je prošlo 18 godina, ali ne možeš. Mediji ti kažu da treba da se plašiš. Da te mogu ubiti. Iako ima 10 godina da nisi čuo da je neki Albanac ubio nekog Srbina zbog etničkih motiva. Baciš pogled po gradu i vidiš pretežno stare ljude. Stare vitrine u prodavnicama. I setiš se koliko se malo grad promenio tokom 27 godina.

S druge strane, ti i dalje ne znaš šta se desilo sa više od 300Ssrba sa Kosova koji se i dalje smatraju nestalim licima. Vidiš da ih Albanci u Prištini ni ne pominju. Dok se 1600 nestalih lica, od kojih su oko 400 Srbi i drugi nealbanci, smatraju kao ‘1600 nestalih Albanaca’.

Političari u Prištini ti kažu da hoće da razgovaraju sa tobom, samo sa tobom, ne sa Beogradom, već sa tobom, ali vidiš da te oni na vlasti nikada nisu ništa pitali, dok ovi u opoziciji... Ukratko, koga briga za tebe, Srbine sa Severa?! Ti moraš biti dežurna žrtva, ti moraš biti kriminalac sa rukama u krvi, čuvar!  

Iz Beograda je krenuo ruski voz, a ti nisi bio tu sa kosovskim Srbima kada je bio primoran da se vrati nazad, posle reakcije iz Prištine. Beograd je sponzorisao zid na severu Mitrovice, ali ti nisi bio tu sinoć sa kosovskim Srbima kada su oni potpisali dogovor da se zid sruši, posle reakcije iz Prištine.

Šta se dešava? Da li je Beograd odlučio, da kroz neuspele provokacije koje čini, kaže Srbima na Kosovu da im Vlada Srbije više ne može pomoći? Da im kaže da su sami, da je sada adresa kojoj treba da se obrate u Prištini?! Verovatnije je da Beograd planira etničko krvoproliće na Kosovu, sa ciljem političke koristi. Međutim, ovih dana im ne pali!  

Ni Srbi ni Albanci sa Kosova ne nameravaju više da padnu u ove jeftine zamke. Ni Srbi sa Kosova ni Albanci nemaju razloga da prolivaju krv ili budu taoci ambicija karijerističnih političara u Beogradu! Niti vrućih glava u Prištini! Jedan zid je srušen ovih dana. Sada je vreme da se sruše zidovi u glavama ljudi, sa obe strane srušenog zida. Dok se zidovi u ljudskim glavama ne sruše, biće drugih zidova.

*Follow Adriatik on Twitter: @adriatikk