Vreme je stalo u januaru

Vreme je stalo u januaru.
Iako su višnje procvetale
znam da ispod sneg viri.
I on je tamo negde,
čeka da dođem
    -    a ja ne dolazim.

Kad mu dosadi čekanje
pošalje mi priviđenje.
Dolaze polako da me ne uplaše,
različita tela ali isto lice,
da ga prepoznam
i ne zaboravim.

Svi oko mene žure,
gadljivo odbacuju tugu,
bez osvrtanja nastavljaju dalje.
Gledaju me ispod oka,
nervira ih moje zaostajanje.
Procvetale višnje ne mirišu.
Vreme je stalo u januaru.
On čeka.
Ja se mahnito krećem
i ne odlazim.

*Objavljeno u magazinu Agon broj 36