Vreme kad smo pobeđivali umirući

Vreme smrti – knjiga sa naslovom koji je ušao u svest poluinteligencije kao kapitalan naslov i kapitalno delo sredine prošlog veka našeg nacionalnog i književnog kapitalca – krije u svojem značenju nešto što bi se moglo nazvati nenamernim paradoksom ili, prosto, ljudskom glupošću. Da vidimo zašto? Svako ko zna šta je smrt i šta je vreme u svom ontološkom, izvornom smislu, zna da vreme može biti vreme do smrti i vreme posle smrti, ali vreme bez predloške odrednice ne može u neposrednu kombinaciju sa smrću, odnosno u posedu smrti (vreme smrti, čije je vreme, vreme smrti) – ne može postojati, kao što ne može postojati vazduh u bezvazdušnom prostoru. Odnosno vreme u posedu smrti ne može postojati kao što fudbaler ne može biti u posedu lopte, kako je govorio, a valjda i mislio slavni R. M. Smrt se ne meri vremenom jer se samo život može meriti tom konvencijom i tim jedinim fenomenom trajanja. Smrt ne traje, smrt ne zna za vreme, i verovatno je naš najumniji pisac hteo da kaže nešto sasvim drugo.

Šta je pisac hteo da kaže ostaje da nagađamo. Pa ako smo skloni domišljanju onda možemo pomisliti da je pisac hteo da kaže i da naglasi kako je vremenom o kojem on piše vladala smrt, no to ne može biti ni delić istine pa prema tome ni metafora, o vremenu u kojem se ljudi i rađaju, a ne samo umiru, pa ni samo umiranje nije smrt, mada D. Ć. iz priloženog ne misli tako. Jer, da se odista na njegovo vreme tako uskopistila smrt od života čas posla ništa ne bi bilo, i kome bi onda naš pisac prodavao svoje knjige.

Kasnije su iz tog naslova kao pandemija buknuli naslovi: Vreme vlasti, Vreme masti, Vreme časti itd.

Da je pisac naslovio svoje kapitalno delo, recimo, Mrtvo vreme, da li bi spasao ugled svoje logike, svoje logičke pismenosti? Bi isto toliko koliko i da je knjigu krstio: Crknuto vreme, ili Vreme crkotina, ili Vreme mrtvaka, ili Mrtvo trajanje, ili Samrtno vreme, ili Smrt beskraja, ili, prosto, Idi mi dođi mi.

Možda bi najcelishodnije bilo, da pisac nije upao u vreme, kad vremena nema ni za lek, te da u međuvremenu poradi na tom tupavom naslovu. Naš predlog je sasvim ličan, recimo, da naslovi svoju knjigu Vreme kad smo pobeđivali umirući! Jer, nije to kičeraj – raj za pacere, kao Ptice umiru pevajući ili Ptice pevaju umirući, jer jasno je da pesma ubija ptice kao što reči ubijaju pisce.

(Neukrotivo vreme)

*Iz knjige „O prirodi stvari“