Vukovar

U meni Vuka,
bosonogo detinjstvo...
Vukovar gori.

Lokvanji, čiklja,
Dunava i Vuke tok...
Kuće – zgarišta.

Zanemeo kej,
obale ogoljene...
Zenica zgasla.

U avenije smrt
doselila.Trajno.
Klonule krošnje.

Umiru ljudi.
Boluje drvo svako.
Ni ptica nema.

Dimnjaci stoje,
kao nekada rode.
Jednonogi krik.

Kao gladan pas
rodbinske kuće tražim.
Uzaludan hod.

Bakina kuća.
Stope stazama znanim -
nigde temelja.

Miris rođaka.
Avetnim ulicama -
samo ja. Nemo.

Lica? Imena?
Korak po korak, lomna,
glasove hoću.

Zidine grada.
Od ugla do ugla sen.
Talas duhova.

Ćuti mrtav grad.
Zinule prazne kuće.
Iz mene - kletva.

U grad detinjstva
sa devojačkim srcem.
Nazad - starica.

                                    1992.

*Prenosimo iz autorkine zbirke Odraz; pesma je iste godine objavljena i u crnogorskom časopisu Stvaranje