Za mrtvu

Sanjala sam da te zovem telefonom
da ti kažem: budi nežnija prema sebi.
Ali bila si bolesna i nisi se javila.

I tako nastavljam da traćim svoju ljubav,
pokušavajući da te spasem od same sebe.

Uvek sam se pitala šta biva sa svom preostalom
energijom, kao što voda i dalje teče nizbrdo
dugo nakon što stane kiša.

Ili vatra od koje želiš da odeš u krevet
ali ne možeš da se pomeriš, koja izgoreva ali nije izgorela,
njen crveni ugalj još jači, još čudesniji
u svom umirućem sjaju
nego što bi trebalo da bude,
dok ti čučiš tu i dalje, daleko posle ponoći.