Za tragediju je zadužen komedijant slučaj

Serije                                            

Mare of Easttown (mini serija, 2021)

Dugoočekivana serija sa Kate Winslet u glavnoj ulozi upravo se završila i opravdala sva očekivanja. Nije zablistala samo Kate (iako nikog drugog ne bismo mogli da zamislimo u ulozi Mare), već i kompletna glumačka ekipa, reditelj, scenarista, snimatelji... Kada pustimo „play“, za nas ništa drugo ne postoji osim turobnog Easttowna i njegovih nesrećnih stanovnika. Iako se postupno otvara (što je zapravo u ovom slučaju idealan tempo), serija nas „usisava“ i zadržava kraj ekrana zahvaljujući opštoj atmosferi, koloritu, životu grada i unutrašnjem životu junaka.

Mare Sheehan je izuzetno sposobna i cenjena detektivka koja, međutim, pada u nemilost dobrog dela Easttowna zato što već više od godinu dana nije uspela da reši slučaj nestale tinejdžerke. U međuvremenu, druga tinejdžerka je ubijena, pa svi sumnjaju da su ta dva slučaja povezana. U vezi sa svakim od njih razvijaju se posebne linije radnje koje nas svakog trenutka mogu odvesti u potpuno novom pravcu. Mare pokušava sve da ih dokuči i poveže, a na put joj ne staju samo spoljne okolnosti, već i njena psiha, odnosno bol s kojom nije spremna da se suoči nakon ogromnog i nepopravljivog gubitka. Stoga se emotivno izmiče od drugih, servirajući im samo svoju hladnu i oporu stranu.

Baš kao Mare, i ostali likovi su iznijansirani do tančina, što seriju uveliko izdvaja iz mora sličnih misterija i uzdiže je na nivo drame o suočavanju sa samim sobom i svetom. Uz nešto religiozne simbolike, koja se uočava i u samom naslovu, Mare of Easttown pokazuje da spasiteljka i zaštitnica nikako nije bez mana i da je izuzetno kompleksna, kao i da zločinci često nisu monstrumi koji mislimo da jesu. Za tragediju je, izgleda, najčešće zadužen komedijant slučaj.

Kritičari se slažu da je ovo do sada najbolja izvedba Kate Winslet, što je u ozbiljnoj konkurenciji velika stvar. Mare of Easttown nas seli u zanemareni deo Sjedinjenih Američkih Država, u krajeve koji su u poslednje vreme često na programu – setimo se filma Hillbilly Elegy, ili serije Ozark. Nova serija im je slična samo po prostoru, budući da je daleko suptilnija, te bolja u građenju junaka. Dobili smo gradić u kojem neki junaci pate, a u centru je misterija koja podseća na mnoge druge, ali je opet sveža i drži pažnju.

Winslet je sjajna detektivka iz malog grada, a drugi junaci je dopunjuju, što čini da serija koja na momente izgleda preambiciozno, čak pretenciozno, ni u jednom trenutku ne izgubi ravnotežu u pričanju priče. Obavezno pogledati!

High on the Hog: How African American Cuisine Transformed America (dokumentarna serija, 2021)

Netflix ima običaj da nas obraduje dobrim serijama o hrani, koje nisu samo za gurmane, već i za sve koji bi da bolje razumeju život. Zalogaji su u samim temeljima čovečanstva, a recepti kriju bogatu istoriju koja ništa ne može da prećuti.

Nova serija slavi afroameričku kulturu, te uticaj na razvoj Sjedinjenih Američkih Država. U Black LivesMatter eri to je vrlo važno, jer je konačno došlo vreme da se ispriča neispričano. Pisac Stephen Satterfield kreće na epsko putovanje, pa od Benina u Africi do američkog juga prati puteve onih koji su postali robovi. Zatočenici su sa sobom poneli kulturu, legende, ali i recepte, što je nezamislivo uticalo na američku kuhinju, ali i celokupnu kulturu.

The Replacement (mini serija, 2017)

„Kada vam ljudi pokažu ko su, verujte im“, rekla bi Oprah Winfrey. Međutim, kada se zlo proisteklo iz bola i neprorađene traume, udruženo s visokom inteligencijom i talentom za manipulaciju, namerači na vas, teško da vam ima spasa. To bar poručuje BBC-jeva mini serija The Replacement, čiji je zaplet možda malo verovatan, no poruku svakako treba uzeti u razmatranje.

Reč je o psihološkom trileru u čijem su centru dve žene, Ellen i Paula, čiji se profesionalni i privatni život višestruko prepliću. Ovoga puta ništa se ne dešava slučajno, već po zamisli Paule, koja po svaku cenu želi ne samo da postane deo života Ellen, već želi sve što ova ima, pa i više od toga. Zašto – pokazaće se samo, budući da je već sve što je navedeno na neki način mali spoiler.

Draž serije The Replacement je u razvoju likova, postepenom otkrivanju njihovih namera i neizbežnoj napetosti. Koliko god rasplet u trećoj, i poslednjoj, epizodi bio neočekivan ili preteran, ono što do njega dovodi i gradi se tokom prve dve epizode je apsolutno briljantno i zapanjujuće. Zahvaljujući glumačkoj postavi predvođenoj Vicky McClure, The Replacement je zamka u koju dobrovoljno upadamo.

Film

El baile de los 41 – Dance of the 41 (2021)

U novembru 1901. godine policija je u jednoj kući u Meksiko Sitiju uhapsila 42 muškarca. Meta racije je bila zgrada u kojoj su se i pre toga održavale zabave za članove ozloglašenog „tajnog društva“. „Na prvi pogled je sve izgledalo normalno“, kaže policajac koji podnosi izveštaj o hapšenju, „Ali smo onda primetili da osobe u haljinama nisu žene, već muškarci“. Polovina uhapšenih bila je u ženskoj odeći, a među njima su se našli i pripadnici vladajuće klase. Njihova imena su kasnije obrisana iz izveštaja.

Film Dance of the 41 prati ovaj događaj, a u centru je istinita priča o Ignaciu de la Torreu (Alfonso Herrera), zetu tadašnjeg meksičkog predsednika Porfiria Díaza. O „poslednjem drag“ balu i sudbini onih koji su uhapšeni se dugo ništa nije znalo – prošlost jede svoju kvir decu. To naravno nije prvi put da su brisani tagovi drugačijih, kako u meksičkoj, tako i u svetskoj istoriji.

Više čitajte ovde.

She Dies Tomorrow (2020)

Sigurno je da će vam tokom gledanja ovog filma kroz glavu često prolaziti misao „Šteta što svi nisu umrli juče“, ali će oni koji izdrže biti nagrađeni jedinstvenom meditacijom o smislu života:

„She Dies Tomorrow je film koji bi savršeno funkcionisao kao metafora za trenutno stanje sveta, sa sve pandemijom i info-demijom, ali i sasvim različitim ličnim iskustvima i obrascima ponašanja koja nas ostavljaju u konfuziji i u strahu od ovoga ili onoga. Film je, naravno, zamišljen i snimljen osetno pre toga, oslanjajući se na elemente različitih žanrova (horora, trilera, psihološke drame i neprijatne komedije bazirane na začudnosti) i po svemu je namerno neodređen tako da funkcionira kao sasvim slobodna meditacija o smrti i smrtnosti, ali i o životu kao takvom, sa svim odlukama, ispravnim i pogrešnim, ali i nužnostima i zakonistima.“ (Marko Stojiljković)

Više čitajte ovde.

The August Virgin – La virgen de agosto (2019)

Pratimo Evu, 33-godišnju ženu koja tokom avgusta, kada mnogi napuštaju glavni grad i odlaze na more, ostaje u vrelom Madridu i lutajući njegovim ulicama postepeno bolje upoznaje grad, njegove stanovnike, a pre svega sebe. Ovakav film uglavnom će prijati Evinim vršnjacima ili nešto naprednijim dvadeset-i-nešto-godišnjacima koji su navikli da se ovakve priče bave uglavnom njima, a ne formiranim i situiranim tridesetogodišnjacima.

Ipak, mit o ostvarenim (šta god to značilo) tridesetogodišnjacima i svim problemima, zapitanostima i nedoumicama koje zrelost uspešno rešava upravo je to – mit. Preispitivanje, a čini se ni tumaranje između životnih odluka i prepreka nikada ne prestaje, samo poprima drugačije osobine i manifestacije.

Što se Eve tiče, ona je glumica bez angažmana koja želi da pronađe neki drugi posao i strast, što ne znači da na tome aktivno i radi. Tokom lenjih letnjih dana susreće ljude slične sebi, zatečene u nekoj vrsti limba, ali donekle pomirene s tim da život ide dalje, samo se ne zna kuda tačno. Eva će doživeti svojevrsno prosvetljenje, opet duboko uronjeno u hrišćansku simboliku, no pitanje je da li je to tek jedna životna faza, nakon čijeg završetka počinje neko novo tumaranje, neka nova potraga usred neke nove izgubljenosti.

Ranenyy angel – The Wounded Angel (2016)

Četiri priče iz jednog gradića u Kazahstanu pripovedaju o ljudskosti koja je usled užasa osakaćena. Sve se događa početkom devedesetih godina prošlog veka, kad se iz Sovjetskog Saveza prelazilo u nešto drugo. Junaci su mladi, tinejdžeri koji moraju da prođu kroz bolne promene kako bi pronašli svoj put. U razorenom svetu to nije lako, budući da siromaštvo muti moralne granice.

Knjige

Don Branko Sbutega „Kurosavin nemir svijeta“

Kurosavin nemir svijeta je zbirka eseja, članaka i intervjua prerano preminulog don Branka Sbutege, katoličkog sveštenika i intelektualca za kojeg se može reći da je jedan od retkih koji je praktikovao ono što je propovedao. Bio je aktivno uključen u život ne samo rodne mu Boke Kotorske, već i čitavog prostora bivše Jugoslavije. O svemu što se dešavalo u vezi sa njenim raspadom i nakon njega razmišljao je i pisao, ne libeći se da jasno iznese sopstvene stavove. Ovaj zbornik tekstova upravo je svedočanstvo razmišljanja i delovanja jednog velikog čoveka koji se zalagao za mir, toleranciju i razumevanje, nedvosmisleno kritički promišljajući društvena događanja i dnevnu politiku.

Edgar Alan Po „Priče tajanstva i mašte“

„Ne očekujem, niti zahtevam, da neko poveruje u ovu neverovatnu, a ipak tako jednostavnu priču koju se spremam da zabeležim. Stvarno bih bio lud da to očekujem, kada i moja čula odbacuju sopstvena opažanja. Ipak, lud nisam – a sasvim sigurno ni ne sanjam. Ali kako ću sutra umreti, danas ću rasteretiti dušu. Moja namera je da svetu izložim, jasno i glasno, ne komentarišući, niz običnih porodičnih događaja. Njihove posledice su bili užasi, muke i, napokon, moja propast. Ipak, neću ni pokušavati da ih tumačim. Za mene su bili čisti užas dok će nekima pre biti opskurni nego strašni. U budućnosti će se naći neki um koji će svesti moja priviđenja na svakodnevni nivo – neki um, smireniji, logičniji, i manje uzbuđen od moga nazreće, u okolnostima koje sam izneo u strahu, ništa drugo do običnog sleda sasvim prirodnih uzroka i posledica“ (Iz priče Crni mačak)

Pesme

Ovogodišnji evrovizijski pobednici, italijanski bend Måneskin, zauzeli su mesta na gotovo svim svetskim top-listama, pa zahvaljujući pobedničkoj pesmi publika sada otkriva kako novi album tako i njihove rane radove. Jedno je sigurno – nikog nisu ostavili ravnodušnim, a ni razočarali, pa verujemo da im se smeši bogata svetska karijera i da je ovo tek početak za talentovane klince iz Rima.

Nostalgija

Giulietta degli spiriti – Juliet of the Spirits (1965)

Giulietta je zatvorena u svoj svet naizgled trapave domaćice. Kad posumnja da je muž vara, u njoj se bude nepoznati duhovi, koji joj daju snagu da krene u surealni pohod. U tim će fantazijama otkriti sebe, čemu će najviše doprineti oslobađanje seksualnosti i želje koja je potisnuta počela da atrofira.

Dokumentarni film

I Remember the Crows - Lembro Maisdos Corvos (2018)

Ovaj dokumentarac je zapravo produženi intervju koji je reditelj uradio sa svojom prijateljicom JuliomKatharine – *transrodnom glumicom i rediteljkom japansko-brazilskog porekla. Nesanica je drži budnom dovoljno dugo da ispriča sve o detinjstvu, porodici, ljubavi, željama, ali i samodestruktivnim porivima. Vreme je da se prekine s tišinom.

Kratki film

Women Reply: Our Bodies, Our Sex – Réponse de femmes: Notre corps, notre sexe (1975)

Sjajna Agnès Varda je toliko toga učinila za film, ali i za sve nas koji živimo izvan filma. Rano je počela da se bavi identitetima i istinama koje uz njih idu, a u ovom kratkom filmu je okupila različite žene koje odgovaraju na ista pitanja.

Horor

Host (2020)

Pandemija je stvorila uslove za rađanje novog podžanra – horor preko Skypea, u ovom slučaju preko Zooma.

Tokom video poziva učesnici su ipak sami, a u svetu koji je utihnuo pod teretom bolesti ta samoća izgleda još veća. Monstrumi su izgleda naučili da upravljaju modernim tehnologijama, pa lako prolaze kroz kablove, ekrane i kamere, kako bi se uvukli još dublje u mrak praznih domova.

Video igre

Turbo Overkill: Pucnjava u prvom licu

Kao što može da se vidi u prvom gameplay trejleru, Turbo Overkill je igra koja donosi pucnjavu u prvom licu. Izgleda da je studio TriggerHappy Interactive napravio igru koja nasilje dovodi do apsurda, bar se tako čini u trejleru koji traje pet minuta.

Developeri su pustili mašti na volju kada je kreiranje oružja u pitanju, pa se otišlo do veštačke noge s motornom testerom. Čini se da igra podseća na DoomEternal, pa se očekuje široka lepeza vatrenog i drugog naoružanja. Pokreti prilikom aktiviranja oružja, te zvučni efekti, doprinose zadovoljstvu, pa se vidi da je glavni developer Sam Prebble već radio u okviru žanra –  stoji iza moda Total Chaos koji je igru Doom 2 toliko izmenio da je izgledala kao nešto potpuno novo.

Još uvek se ne zna kada će igra stići do zainteresovanih igrača, ali korisnici mogu da je rezervišu preko Steama ili Discorda.

Nešto između

Fabulous – Fabuleuses (2019)            

Ovaj kanadski film zamišljen je kao kvalitetna razbibriga i mora mu se odati priznanje da u tome uspeva. Pritom mu je najveći plus to što ne pokušava da bude pretenciozan i otkrije nam neku Veliku Istinu. Bavi se naizgled prilično trivijalnim temama, ali usmeravan je tako da priča teče glatko i da bude istovremeno zabavan za gledanje, ali ne i isprazan. Prati tri potpuno različite devojke, ulogu društvenih mreža u njihovom životu, te njihovu ulogu na društvenim mrežama. Dok jedna, uprkos tome što je talentovana novinarka, ostaje bez posla jer nema dovoljan broj pratilaca na Instagramu, druga je zvezda te mreže, popularna influenserka kojoj ispred kamera cvetaju ruže, dok se iza sve raspada, a treća je alternativna u svakom smislu i odbija društvene mreže kao takve. Očekivano, druženje će nih tri dovesti do novih spoznaja i prihvatanja nečeg drugačijeg, pa i samih sebe, izvan zadatih okvira i definicija.

*Kontrapreporuke

Cruella (2021)

Da se skupe sve reči iz svih jezika sveta, malo bi bilo da se opiše koliko je ovo glupo.

In the Earth (2021)

Mesto ovom filmu i jeste duboko u zemlji.