Začin za nadljudske moći

Film

Dune (2021)

Neosporno je da je Dune spektakl, sjajna dopuna za verziju koja je ranije pokrenula starije generacije. Timothée Chalamet je kao i uvek na visini zadatka, a ne zaostaju ni drugi.

Godina je 10191, a Paul Atreides (Timothée Chalamet) je prestolonaslednik na najvažnijoj planeti u univerzumu – Arrakis (a.k.a Dune). Značajna je zbog resursa koji zovu „začin“, a koji korisnicama daje nadljudske moći. Zbog toga je razlog za kolonizaciju i ratove, kao uostalom svaka druga dragocena supstanca u ljudskoj istoriji.

Pored sjajnih kostima i još boljih specijalnih efekata, Dune donosi i priču sa kojom se gledalac lako povezuje, pa ostaje gladan i željan da dobije još.

Sublet (2021)

Postoje ljudi s kojima je sve lako, čak i prvi susret. Posebno prvi susret. Tokom tih trenutaka sve je slatko i gorko u isto vreme. Ukoliko bi neko uspeo da napravi formulu za to osećanje, skoro je sasvim sigurno da bi se vrlo brzo obogatio.

Film Sublet je priča o jednom takvom početku. Sasvim slučajan susret pretvara se u nešto mnogo više. Nije to samo sudar dva ljudska bića, već i dodir dve različite kulture, dve generacije između kojih je jaz prošlog vremena. Često se misli kako su te prepreke nepremostive, posebno poslednjih decenija. Provalije između generacije su zahvaljujući tehnologiji sve dublje, budući da se svet u poslednjih pedeset više promenio nego u prethodne dve hiljade godina. Nove sprave menjaju sve, od prijateljstva do ljubavi. Svet je brži, svi negde žurimo, bar dok nas ne uspori neko s kim ne gubimo vreme.

Fucking with Nobody (2020)

Hanna pravi parodiju na sve dosadne Instagram romanse, a kako bi ukazala na to koliko je društvo željno takvih prizora. Glad za ljubavlju se proteže na druge, budući da romantični postovi valjda signaliziraju da je ljubav ipak moguća.

Na društvenim mrežama se lako laže, a kada laž jednom počne, teško ju je zaustaviti. Pošto se upetlja u izmišljenu ljubav, glavna junakinja se hvata u koštac s nerešenim problemima iz prošlosti – glad nije od juče.

Serije

Work in Progress (druga sezona, 2021)

Život nije bio lak za Abby, a život s privilegijama nije olakšao ono što je pritiska. Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj su veliki teret, ali je put do srećnijeg života ipak moguć.

Nikome nije lako da prihvati traume s kojima se susretao tokom života, a to prihvatanje je prvi korak ka razrešenju. Abby se lako voli, uprkos tome što nije jednostavna – ljubav iz jednostavnosti i nije prava ljubav. Nepristojno ponašanje maskira humorom, a pomaže i to što je vrlo svesna kad povredi neko drugo biće. I što se kaje.

Only Murders in the Building (prva sezona, 2021)

Kad već živimo u ludo vreme, produžetku pandemijske agonije, bezuspešno simulirajući takozvani normalan život, uspeh serije Only Murders in the Building nimalo ne iznenađuje. Neverovatna je pak činjenica da je nekome palo na pamet da spoji sve što je spojio – dva boomera i jednu milenijalku u glavnim ulogama, Stinga u sporednoj, štimung bogataškog Njujorka i borbe za finansijski opstanak, klasičan TV format i podcast, krimi misteriju i komediju.

Kako sve to funkcioniše? Savršeno.

Steve Martin, Martin Short i Selena Gomez su Charles-Haden Savage, Oliver Putnam i Mabel Mora, komšije čiji se putevi ukrštaju onda kada u njihovoj zgradi dođe do ubistva. Svako u svom filmu i praćen posebnim soundtrackom završava u liftu, a nakon tog sudbonosnog susreta više ništa neće biti isto, budući da njih troje odlučuju da zajedno pokrenu svoj true crime podcast.

Bojazan da će Martin i Short delovati kao dvojac ispao iz prošlovekovne komedije, a Gomez figurirati kao mamac za mlađu publiku, odmah pada u vodu. Njihovi uzajamni odnosi grade se postepeno, a dijalozi su živi, duhoviti i neusiljeni. Priča je vođena precizno, posvećena je pažnja svakom detalju, što se u retrospektivi i potvrđuje i što je, na kraju krajeva, obavezno kada je dobar whodunnit posredi. I dok nam naši junaci-podcasteri polako otkrivaju misteriju, komedija traje sve vreme, a mi se pitamo ko je i zašto ubica i da li smo, pobogu, i sami postali deo true crime sekte obožavatelja.

Više čitajte ovde.                      

Når støvet har lagt sig – When the Dust Settles (mini serija, 2020)

Ova sjajna danska serija primer je odlično komponovane celine, s klasičnom dramskom strukturom i uz to suštinski snažnom pričom o čoveku i zajednici. Nakon što u centru Kopenhagena dođe do terorističkog napada u jednom restoranu, počinje životna lutrija za svakog ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Nesreća ne samo da ne dolazi sama, već se i širi munjevitom brzinom čak i kad neposredna opasnost više ne postoji, pa dobrota i solidarnost postaju jedina delotvorna oružja u borbi s traumama, strahovima i ostalim unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljima.

Iako su kadrovi terorističkog napada prikazani već na samom početku, hronološki gledano, kulminacija dolazi na polovini, u petoj epizodi, a dotad pratimo više likova čiji se putevi iz ovog ili onog razloga ukrštaju i čiji su životi na neki način povezani. Tu je najpre političarka, ministarka pravosuđa s liberalnom agendom, suočena sa starosnom diskriminacijom na poslu i izazovima u privatnom životu; pratimo takođe i život jedne muslimanske porodice, život jedne tipične danske porodice koja pripada srednjoj klasi, ali i život nižih slojeva, samohrane majke koja jedva zadržava posao, pa i beskućnika i njihovih porodica koje ih odbacuju; tu je i jedna pevačica sa svojim privatnim mukama; tu su i uspavani borci za ljudska prava, ali i desničari, homofobi i slični ekstremisti kojima društvena klima sve više ide u korist.

Životni položaj i privilegije često (mada ne i nužno) određuju i nečije ideološko opredeljenje. Ono se pak u svakom trenutku može promeniti i otići udesno, baš onako kako vetar duva. Ipak, vera u čoveka ostaje, a zrno nade uvek postoji, naročito u društvu koje je uvereno da je izgrađeno na zdravim i čvrstim temeljima.

Koliko god bile noir (premda Kad se slegne prašina ne pripada do kraja tom žanru), skandinavske serije nikad nisu do kraja pesimistične i turobne. Uvek je tu dovoljno plodnog tla za zametanje neke nove klice dobra, uvek je tu sistem koji sve vraća u ravnotežu, uvek je tu zajednica koja ipak, uprkos svemu, opstaje. Možda je to za nas isuviše naivno, no vreme će pokazati ko je u pravu i da li dugoročno uspeva samo ono što se godinama gaji.

Više čitajte ovde.

Knjige

Ivan Aleksandrovič Gončarov „Oblomov“

Za Oblomova obično kažu da je - i kao junak i kao roman sam po sebi – sinonim za dosadu. Ipak, Oblomovljeva nesnađenost nije samo rezultat dosade, niti je ona pak sama sebi svrha. Njegov besciljni život i turobna dokolica proizvod su koliko njegove ličnosti toliko i samog okruženja. Međutim, da je ovaj roman samo kritika ruskog devetnaestovekovnog društva, ne bi preživeo sve ove godine i potvrdio se i kao primer dubinske psihološke studije. S obzirom na to da se sve više govori o mentalnom zdravlju i depresiji, naročito kod mladih osoba, Oblomov se čini kao obavezna lektira.  

Thomas Mann „Smrt u Veneciji“

„Samoća, tuđina, i sreća poznog i dubokog zanosa hrabrile su ga, i nagovarale da dopusti sebi i ono što je čudnovato, ne stideći se i ne rumeneći; i tako se zbilo, kad se pozno večerom vraćao iz Venecije, da se zadržao na prvom spratu hotela, pred vratima lepog dečka, da je naslonio čelo na šarku, i dugo se nije mogao odvojiti, izlažući se opasnosti da ga zateknu i nađu u tako bezumnom položaju“.

Pesme

Tears For Fears – The Tipping Point

Vraća nam se još jedan blast from the past – legendarni bend Tears For Fears, koji je na vrhuncu popularnosti bio osamdesetih godina. The Tipping Point je dokaz da talenat i kvalitet ne zastarevaju, a da uz pomoć savremene produkcije mogu biti radio friendly u svakom trenutku. Istoimeni album trebalo bi da se pojavi u februaru 2022. Osamdesete u 21. veku zvuče sjajno!

Måneskin – MAMMAMIA

Prvi istinski uspešni evrovizijski pobednici nakon Abbe nastavljaju da nižu uspehe. Imali su posećenu evropsku turneju i čeka ih nova iduće godine, spremaju album, novi singl Mammamia je nedavno izašao, a uskoro bi trebalo i da nastupe u emisiji Jimmyja Fallona. I više nego zasluženo!

Nostalgija

Eraserhead (1977)

Film Eraserhead je čista poezija za ljubitelje jeze i „nebuloze“, sklepana onako kako samo Lynch to ume.

Dokumentarni film

Raiders of the First Porn (2019)

"Mada je tačno da u antičkoj Evropi, pa sve dok se nije dobrano zašlo u osamnaesti vek (očigledni primeri potiču iz Francuske), namerna raspusnost nije bila nespojiva s proplamsajima komike ili krepke satire, ili čak sa žarom vrsnog pesnika koji je u razuzdanom raspoloženju, takođe je tačno da u moderno vreme izraz „pornografija“ označava osrednjost, komercijalnost i izvesna stroga pravila pripovedanja. Skaradnost se mora spariti s banalnošću, jer svaku vrstu estetskog uživanja valja da u potpunosti zameni jednostavna polna stimulacija koja iziskuje onu tradicionalnu reč za neposredno dejstvo na pacijenta. Pornograf se mora pridržavati starih krutih pravila kako bi njegov pacijent osetio onu istu osiguranost zadovoljenja, koju, na primer, osećaju ljubitelji detektivskih priča – priča gde se, ako ne pazite, može ispostaviti da je pravi ubica, na gnušanje ljubitelja, umetnička originalnost (ko bi, primera radi, hteo detektivsku priču bez ijednog dijaloga?)" Vladimir Nabokov

Horor film

Old (2021)

Old radi, a li traži malo više pažnje. Istina je da je odlična ideja realizovana samo delimično, ali ljubitelje dobrog plana to ne sprečava da u filmu uživaju.

Video igre

Rendžeri: Igra koja nije ugledala svetlost dana

Nedavno su procurele zanimljive informacije o PowerRangers video igri koja nikada nije stigla do igrača. U pitanju je koncept koji je trebalo da bude deo Project Nomad.

Developer Jason Bischoff je podelio informacije o svojoj ambiciji – open-world igri koja bi uhvatila duh franšize koju su jednom voleli mnogi, a danas je simbol za nostalgiju. U pitanju su naravno moćni rendžeri, koji su u Sjedinjene Američke Države prvi put stigli 1993. godine, sa MightyMorphinPowerRangers, koja je napravljena prema 16. sezoni japanske TV serije Super Sentai. Rendžeri su od tada postali važan deo programa za decu širom sveta.

Glavni junaci franšize su zbog popularnosti korišćeni u mnogim video igrama, što se dešava i danas – poslednja je PowerRangers: Battle for the Grid. Open-world ideja ipak nikada nije zaživela, budući da pre pet godina nije bilo dovoljno novca. Plan je bio da rendžeri stignu na planetu Eltar, te probaju da je oslobode, a originalni junaci bi borbu vodili zajedno s vanzemaljskim rendžerima.

*Kontrapreporuke

Halloween Kills (2021)

Novi Halloween nije ubio ništa osim volje za životom.

Night Teeth (2021)

Mlako, dosadno, živeli bismo sasvim dobro i bez ovog filma.