Veverica, maskota Univerzijade 1987. godine
Univerr 03 S

Zagi svuda: Suvenir sa Univerzijade '87

Photo: Pinterest

Zagi: Svijet mladih za svijet mira

Plava veverica Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu, bila je poslednji simbol velikog međunarodnog sportskog nadmetanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Teško je bilo nadmašiti sarajevskog Vučka, ali se Zagreb potrudio, pomalo i dozvoljeno “prepisivao” – a pobednika će proglasiti svako od posmatrača I stanovnika države u kojoj je već tada zajedništvo postajalo upitno.

Ako je “ipsilon” zamenio prvobitno “u” na idejnom rešenju zastave i “markice”, zbog pobune partizana koji su u njemu videli asocijaciju na ustaštvo, veverica je na plebiscitu u organizaciji Večernjeg lista potukla vrapca, kosa i medveda. Ideja je rođena, realizacija poverena jednom od prvaka Zagrebačke škole animiranog filma Nedeljku Dragiću koji je oblikovanje završio februara 1985. Zagijev kum bio je, prema nekim sećanjima, legendarni košarkaški trener i čovek iz Organizacionog odbora Univerzijade Mirko Novosel. Pojavio se Zagi i kao takmičar u svih 12 sportova zastupljenih na Univerzijadi.

Plamen Univerzijade: Dražen Petrović u Zagrebu 1987. godineUniverzijada je, kao i sva velika takmičenja, imala prateće pričice i novinske legende; pratila ju je nezvanična “istina” da Beograd nije hteo da plamen Univerzijade zapali Cibonina zvezda i najbolji košarkaš sveta Dražen Petrović, te je kompromis nađen tako što je svečanu zakletvu položila atletičarka Slobodanka Čolović, takođe najbolja na svetu.

“Zagreb je od sinoć centar svijeta. Na tisuće mladića i djevojaka iz svakoga kraja ovog našeg planeta sjatilo se na zelenom tepihu maksimirskog stadiona da se druže, raduju, vesele, da se viteški nameću u sportskim vještinama. Razigrana mladost u skladnom ritmu muzike i pokreta u neopisivu šarenilu boja okupila se sinoć pod geslom ‘Svijet mladih za svijet mira’, s jedinom željom da sutra ne bude topovska meta, nego da u miru gradi sretniji i ljepši život - svoju budućnost. Sinoćnje je veselje bilo svojevrsna proslava rođendana petmilijarditog stanovnika jedine poznate oaze u nepojmljivom beskraju svemira, naše Zemlje”.

Ovako je otvaranje Univerzijade obeležio Večernji list. Pomenuti petmilijarditi Zemljanin je Matej Gašpar, beba rođena u Klinici za ženske bolesti i porode u Petrovoj ulici.

Igre je inače otvorio Lazar Mojsov (1920-2011), tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, istinski gospodin među drugovima, završavajući svoj govor sloganom Univerzijade. U svečanoj loži bili su partijski funkcioner i “glavni” za Univerzijadu Josip Vrhovec, predsednik Cavezne vlade Branko Mikulić, te članovi Predsedništva Sinan Hasani i Radovan Vlajković. Začula se pesma Trešnjevačkih mališana “Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb za svijet/Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb nek se čuje…”

U svakom slučaju, ocene međunarodne sportske javnosti i brojke govore najviše; dve godine se Zagreb pripremao za, ocena je učesnika, najbolju Univerzijadu u istoriji. Učestvovalo je 5.573 takmičarki i takmičara (3.904 sportista i 1.669 pratioca),  iz 121 države; Jugoslavija je imala 332 predstavnika u osam disciplina. Gradovi domaćini, pored Zagreba, bili su Varaždin, Kumrovec, Čakovec, Petrinja, Sisak, Zelina, Jastrebarsko I Bjelovar. Uloženo je oko 300 milijuna evra, Zagreb je dobio Jarun, najlepše veslačko borilište u Evropi,  devet dvorana, tri bazena, Cibonin toranj, preuređeni Dom sportova i Dinamov stadion, sportski kompleks na Šalati dobio je novi izgled, kao i više od 200 zgrada u centru.

A Zagi se šepurio iz izloga, sa reklama (nije bilo bilborda), sa ambalaže za sve i svašta, što je bio oprobani recept za smanjenje poreza. Autor Nedeljko Dragić “priznaće” da Zagi “malo podsjeća na Disneyev obli stil, ali s manje volumena”.

“Našao sam neku sredinu. Doduše, ja jesam odgojen na Disneyevu stilu, kao mali dečko drugo nisam ni vidio i počeo sam to imitirati. Poslije sam se sasvim odmakao, čak toliko da sam u Zagreb filmu odbio prvi film raditi u toj maniri pod cijenu da više nikad ništa ne napravim. Ipak, kod Zagija sam bio svjestan da mora imati malu asocijaciju na njega da bude simpatičan. Kalkulantski sam to napravio. Shvatio sam što je marketing i bio je dobar. Radeći Zagija, koristio sam se i iskustvom s Olimpijade u Sarajevu 1984. za koju sam radio sve animirane filmove i materijale vezane uz Vučka. Znao sam što radim. Danas, kad sretnem nekog mladog i kažu mu: ‘On je nacrtao Zagija’, svi ga znaju. Dakle, uspjelo je. A to je i bio cilj jer svoju sam umjetnost prodavao putem filmova i karikatura, a kod Zagija sam radio kompromise. Ali ne bezobrazno jer, što god radite s primisli da ćete nešto podvaliti, to neće proći. Sve morate raditi sa srcem “, pričao je docnije Nedeljko Dragić.

Stariji će se setiti da su zastavu sa olimpijskim krugovima u maksimirski stadion uneli Darjan Petrič, Jelica Komnenović, Bruno Orešar, Darko Pančev, Darjan Petrič, Mirko Čulić, Slađana Božić, Ivan Šibl, Tomislav Paškvalin i Slobodanka Čolović. Ili bar nekog imena. Zašto ne i najlepše sportistkinje bivše Jugoslavije, Šibenčanke Danire Nakić. 

Na borilištima su carovale moćna američka sprinterka Gvendi Torens koja je osvojila zlatne medalje na sto I dvesta metara i u štafeti. Najuspešnija sportistkinja bila je Rumunka Noemi Jung sa pet zlata I dve bronze. Jugoslavija je u košarci pregazila SAD, osvojila zlato, a Dražen zabio 35 koševa. I košarkašice su osvojile turnir,  Darjan Petrič dva srebra, najbolji na 800 metara bili su Slobodan Popović i Slobodanka Čolović. Sjajni sastav odbojkaša osvojio je zlatnu medalju, pobedivši u finali NR Kinu.

Bila je to sjajna Univerzijada. Nije ostvaren “Svijet mladih za svijet mira”. Ali zato, Zagi nije zaboravljen.

Oceni 5