Zaključani u sopstvenim glavama

Film

Sound of Metal (2020)

Film prati glavnog junaka Rubena (Riz Ahmed) koji iz živog muzičkog okruženja stiže u ruralnu sredinu, kako bi se priključio zajednici koja pomaže bivšim zavisnicima. U njemu tinja bes, koji s vremena na vreme izbije kao manifestacija nemoći u odnosu na okolnosti u kojima se junak našao.

Ahmeda pamtimo iz serija Wired, Dead Set, a ponajviše iz The Night Of koja je označila prekretnicu u njegovoj karijeri. Priznanja su stigla i za ulogu u filmu Sound of Metal, za koju je morao da nauči znakovni jezik i kako da svira bubnjeve. Teškom mukom se probijao kroz godine loših ponuda, scenarija koji su nudili stereotipne uloge kakve obično dobijaju pripadnici manjina. Nakon pomenutih serija stigao je i do Star Wars serijala, pa se tridesetosmogodišnjem glumcu konačno otvaraju nova glumačka prostranstva.

Sound of Metal je važan korak na tom putu, a kritičari ga preporučuju svim pravim ljubiteljima filma, između ostalog i zbog toga što Ruben nudi katarzu za trenutnu nemoć koju osećaju građani širom sveta. Ono što najviše želi je da se sve vrati u normalu, ali je to, na filmu kao i u životu, često nemoguće.

On the Rocks (2020)

Kad biste nekog pitali kakav je film On the Rocks, verovatno biste dobili odgovor „sladak“. I jeste – sladak je, ali ne i sladunjav; pritom nije ni ambiciozan, niti pretenciozan. Čak je dobrim delom i eskapistički jer nas vodi u onaj vudialenovski Njujork, među dobrostojeće, načitane i neurotične, ali ovoga puta više ili manje osveštene (čitaj: woke) pojedince (dokaz: na vratima im stoji nalepnica „Bernie 2016“) čiji su mali problemi čitav njihov svet i jedina preokupacija.

Laura (Rashida Jones) je spisateljica u stvaralačkoj krizi i mama dveju devojčica. Njen muž Dean je pak u profesionalnom usponu, često zauzet i još češće na službenim putovanjima. Zajedno su upali u potpunu bračno-ljubavnu rutinu, pa se u naizgled pravom trenutku pojavljuje Laurin otac Felix (Bill Murray), šarmantni i krajnje politički nekorektni čikica, da situaciju prodrma i napravi dodatnu pometnju. Sve što nakon toga sledi su evociranje uspomena, lične spoznaje i uzimanje sopstvene sudbine u ruke, na ovaj ili onaj način.

Sofia Coppola svakako ima boljih filmova, ali čini se da je ovaj jedan od onih duboko ličnih i dragih projekata koji su se morali realizovati kad-tad. Jedna od njegovih najsvetlijih tačaka je i Jenny Slate, vrsna komičarka u sasvim sporednoj, ali osvežavajuće urnebesnoj ulozi.

I Am Not a Witch (2017)

Devetogodišnja Shula živi u Zambiji, u okruženju u kojem je moguće da dete bude optuženo za veštičarenje. Odmah nakon prvih glasina biva proterana u „kamp za veštice“ koji vode korumpirani političari. Budući da je jedino dete u kampu, brzo postaje najzgodnija meta za eksploataciju, pa je odrasli koriste kako bi zaradili na njenim „moćima“. Devojčica je prinuđena da odluči hoće li sepomiriti sa životom u zarobljeništvu, ili će pak rizikovati i krenuti put slobode.

Atonement (2007)

Atonement nudi priču koju je malo ko uspeo da ispripoveda do kraja, a snažan rasplet je došao kao smiraj za velike skokove kroz vreme. Svaki detalj ide u prilog punoći prikazanog, pa, na primer, i sam soundtrack gledaoca uvlači u radnju, budući da podražava zvuk pisaće mašine, te se ima utisak da se učestvuje u procesu pisanja scenarija.

Poželjno je da gledaoci o filmu znaju što manje pre nego što pritisnu play, budući da zaslužuje da iznenadi sve one koji ni ne sanjaju kuda će ih priča odvesti.

Serije

History of Swear Words (prva sezona, 2021)

Istorija psovki je lekcija o kojoj mnogi nisu razmišljali. Nicolas Cage se pojavljuje u ulozi voditelja, a najznačajnija su tumačenja onih reči koje su tokom milenijuma služile kao alati za opresiju.

Psovke su nerazdvojivi deo svakog jezika, a ipak malo znamo odakle dolaze i ko su oni koji odlučuju da su nepoželjne u javnom prostoru. Pored Cagea u seriji učestvuju i jezički eksperti, te različite ličnosti iz pop kulture koja je najsigurnija sredina za opstajanje i evoluciju nepoželjnih termina. Serija se fokusira na šest „ružnih reči“, pa je svaka dobila svoju epizodu, a gledaocu usput postaje jasnije odakle su te reči došle, kako su se razvijale i kako se uklapaju u moderno društvo.

Middleditch & Schwartz (prva sezona, 2020)

Programi koji se izvode pred publikom obično ne trpe greške, ali su Thomas Middleditch i Ben Schwartz tu da dokažu suprotno. Improvizacija daje punu slobodu, a pokazalo se da dobro ide u paketu sa komedijom, jer se svaki lapsus pretvara u nekontrolisani smeh.

Ovaj serijal funkcioniše zahvaljujući šarmu glavnih aktera, ali i publici, budući da na početku svake predstave komičari od gledalaca dobijaju detalje na osnovu kojih razvijaju radnju na pozornici, bez bilo kakve prethodne pripreme. Iz toga raste komedija nesporazuma, narativi koji uključuju i po nekoliko junaka, uprkos tome što su na sceni samo Middleditch i Schwartz.

Collateral (mini serija, 2018)

Slogan „za nekoga sve, za svakog ponešto“ dobija svoj puni smisao u BBC-jevoj seriji Collateral, koja ima upravo – sve. I izbeglice, i ekonomske migrante, i vojsku, i policiju, i MI5, i crkvu (sa sveštenicom lezbejkom), i politiku (sa principijelnim laburistom čiji je privatni život, naravno, u haosu), i prekarijat, i kriminal, dilovanje droge, konzumiranje droge, ubistvo, silovanje, samoubistvo... Sve.

Ipak, sve zajedno funkcioniše tako da kompromisa sa kvalitetom nema. Uzbudljivo je, poučno (na trenutke i didaktično, ali to je namenjeno pre svega britanskoj publici, pa je razumljivo), zanimljivo, povremeno potresno. Tretira sve velike probleme pre 2020, kada smo globalno dobili jedan jedini i najveći, pa ponekad deluje kao stara, nedovoljno aktuelna priča. Utoliko gore po nas, jer nijedan od tih problema nismo rešili.

Death Comes to Pemberley (mini serija, 2013)

Ubistvo, intriga, whodunnit, samo početkom 19. veka, i to ni manje ni više nego u čuvenoj porodici Darcy, iz još čuvenijeg romana Jane Austen Gordost i predrasuda. Zvuči kao fanfiction, što donekle i jeste, i to u obliku hit-romana iz 2011. BBC nije imao nameru da propusti sjajnu priliku da spoji tradicionalno i moderno, uz to još i popularno, pa se ova uspela adaptacija pojavila samo dve godine nakon što je knjiga objavljena.

Mister Darcy i Elizabeth su u srećnom i skladnom braku, sinčić im veselo trči palatom, sve je konačno na svom mestu, a naročito Darcy koji više nije onako džangrizav... I, najvažnije, u toku su pripreme za bal u njihovoj rezidenciji, najveći društveni događaj godine. Taman kad kuvari završavaju s poslom i pokazuju silne želatinirane delicije, nešto mora da pođe po zlu. Tek onda, razume se, kreće i prava zabava, tokom koje serija postaje delom čak i sudska drama. Uvek suptilno duhovita, surovo ozbiljna i misteriozna na odgovarajućim mestima, serija Death Comes to Pemberley dostojan je nastavak prethodnih ekranizacija romana Jane Austen, ali i samostalna, zaokružena celina vredna svake pažnje.

Knjige

Džulijan Barns „Floberov papagaj“

Floberov papagaj je književnost opsednuta književnošću, piscem (kao takvim, ali specijalno Floberom), pisanjem, čitanjem, razumevanjem... Floberov papagaj je roman-esej zagledan u sebe i istovremeno širom otvoren za tumačenja, dijalog, nimalo hermetičan i elitističan. Ako volite Flobera, volećete i ovu knjigu, premda ste je verovatno već pročitali. Ako ne volite Flobera, zavolećete ga. I njega i Barnsa.

Franc Kafka „Dnevnik“

„3. maj 1915.

Potpuna ravnodušnost i tupost. Presahnuo kladenac, voda u nedostižnoj dubini, pa i tamo neizvesno. Ništa, ništa. Ne shvatam život u Strindbergovom delu Zavađeni; što on naziva lepim, meni je odvratno kad se dovede u vezu sa mnom. Pismo za F., lažno, ne može se otpremiti. Kakva me prošlost ili budućnost draži? Sadašnjost je sablasna, ja ne sedim za stolom nego lebdim oko njega. Ništa, ništa. Pustoš, dosada, ne, nije dosada, samo pustoš, besmisao, slabost. Juče u Dobžihovicu.“

Pesme

Celeste je novo lice na svetskoj muzičkoj sceni. Dok je mnogi upoređuju sa Amy Winehouse, mi verujemo da i na nebu i na zemlji ima mesta za sve, te da je sasvim legitimno da Amy bude inspiracija, baš kao što je i sama bila inspirisana mnogim svojim prethodnicima.

Nostalgija

Cobra Verde (1987)

Brazil na prelazu iz 18. u 19. vek. FarmerFrancisco Manoel da Silvasklon je razvratu i sitnim gadostima. Nakon što suša uništinjegovo imanje, prisiljen jeda se zaposli kao kopač zlata u jednoj kompaniji. Kad otkrije da ga šef finansijski iskorišćava, Francisco ga u napadu besa ubije, zbog čega je prinuđen da beži. Njegov razbojnički nadimak Cobra Verde brzo dolazi na zao glas i od glavnog junaka pravi opasnog bandita.

Kratki film

Cold Meridian (2020)

Rituali jedne online performerke utiču na njene pratioce i funkcionišu poput magije. Radnje koje se ponavljaju hipnotišu i zvukom i slikom, te otkrivaju granice audio i vizuelne stimulacije. Usput se istražuje i ASMR koji je popularan već neko vreme, a podrazumeva umirujuće zvukove, poput šaputanja, češljanja i šuškanja. Kada se ta praksa udruži sa umetničkim filmom dobija se nešto sasvim drugačije.

Dokumentarni film

Fogo (2012)

Degradacija male zajednice na kanadskom ostrvu Fogo stanovnike primorava da krenu u potragu za boljim životom. Uprkos propasti, nekoliko meštana ostaje na ostrvu, da živi od sećanja i žali za prošlošću. Vizuelno besprekoran, ovaj film lamentira nad pitanjem „Otići ili ostati?“, a svaki kadar je umetničko delo, korak dalje u život koji je nemilosrdan.

Horor

Saint Maud (2021)

Junakinja koja hoda po tankoj žici između uvrnutog ponašanja i razornog ludila stvara napetost koja u početku tinja, da bi kroz samodestrukciju dovela do raspleta koji objašnjava da su demoni najčešće u mislima onih koji se izdaju za pravične. Ljudska psiha je na kraju strašnija od bilo kojeg monstruma.

Video igre

Resident Evil Village kao otvoren svet

O nastavku Resident Evil Village se priča već neko vreme, a pre nekoliko dana developeri su na Steam stranicu postavili još dva taga: Sexual Content i Open World. Pored toga je svašta moglo da se čuje o novim monstrumima, a najzanimljivija je vest o džinovskim vampirima.

Jedna od vampirica je i Lady Dimitrescu, na koju su internet građani najviše reagovali. Mnogi je povezuju sa bosom po imenu Deborah iz ResidentEvil 6, koja je ostajala bez odeće kad evoluira, te je i taj deo imao Sexual Content obeležje.

Ljubitelje je ipak više zainteresovao tag Open World, budući da u Resident Evil  serijalu nikada nije do kraja istražen. Na osnovu mape već može da se stekne utisak o tome kako ovaj horor ekosistem funkcioniše. Podeljen je na četiri regiona kojima upravljaju četiri porodice: Castle Dimitrescu, Moreau’s Reservoir, Heisenberg’s Factory i House Beneviento. I pre nego što se pojavila naznaka da se radi o otvorenom svetu igrači su pretpostavili da će moći slobodno da istražuju, a na to su ukazivale i sporedne misije koje su karakteristične za otvorene svetove.

Ističe se da ipak ne bi trebalo očekivati ogroman open-world sistem, ali će novi elementi igračima ipak pružiti više slobode.

*Kontrapreporuke

Locked Down (2021)

Kritičari već mesecima upozoravaju na opasnost pravljenja filmova o lockdownu i svođenju računa dok pandemija još traje. Delom zato što nam je svima muka od sopstvene realnosti (iako to i nije preterano valjan razlog), a najviše zbog toga što svaki takav ishitren potez, pritom verovatno i pohlepan, može završiti neslavno.

Upravo to se dogodilo ovom filmu, čiji je najmanji problem žanrovsko kolebanje, dok su neki od najvećih problema: nedorečenost, nedoslednost, igranje na prvu loptu dok se sedi na dve stolice, klišei, isforsirane i lažne „životne lekcije“. Umesto da iskoristi priliku za duodramu i ispitivanje poljuljanih odnosa dvoje ljudi prisiljenih da martovski lockdown u Londonu provedu zajedno, film se bavi trivijalnostima i čekiranjem svih neophodnih činilaca prikupljenih iz medija.

Narušeno mentalno zdravlje nakon tek nekoliko dana od zatvaranja? Naravno! Odavanje starim navikama i zavisnostima dan kasnije? Kako bez toga? Sastanci preko Zooma, deljenje otkaza, lagani socijalni komentar („ništa preterano, ništa prenaglašeno“, što bi rekla Snežana Dakić), da se vidi da brinemo za običan svet? Može. Aplaudiranje, čitanje poezije, pomama za brašnom? Mora. Kvaziduhoviti dijalozi da publika padne u nesvest koliko smo em pametni, em šarmantni? Podrazumeva se.

Ipak... Nešto nedostaje... Nedostaje nešto što će ovaj film učiniti kompletnim promašajem. Hm, šta je bilo popularno ove godine? La casa de papel! Pa, to je to, fali nam pljačka! Samo ne sa onim njihovim socijalistima, antikapitalistima, mora da bude lagano, ali u isto vreme da ima odjek pravedničkog gneva. Ili ne. Bitno je da bude pljačke, da se u drugoj polovini filma nešto dešava, pošto se u prvoj već nije desilo ništa.

Posle ovakvog iskustva, ni policijski čas vam neće teško pasti.

Bridgerton (prva sezona, 2020)

Iako će mnogima biti primamljivo da seprepuste lakim pričicama o tome ko se ženi, a ko se udaje, ova serija ne nudi ništa više od prostih intriga i, na momente, izuzetno loše glume.

Space Sweepers (2021)

Nekoliko eksplozija u kosmosu nije dovoljno za dobar film.