Žal za mračnim prošlim vremenima

Serije

Dark (3. sezona, 2020)

Kao i Stranger Things, nemačka serija Dark od prve sezone računa na žal za prošlim vremenima, samo što potonja ima više prostora za manevrisanje, budući da gledaoce šeta između pedesetih i osamdesetih godina, pa sve do današnjih dana. Naravno, ne ravnom linijom, već izlomljenom putanjom, koju lomi vreme, ali i kompleksni karakteri glavnih junaka, čije se uzdizanje i poniranje u najcrnje dubine odvija tu, pred našim očima. Sve je povezano, tvrdi svaka epizoda za sebe, dok nam glavni junaci šapuću: i svako ima tajnu. Nad malom zajednicom onih koji su uplašeni jer im nestaju deca, a ptice mrtve padaju sa neba, već u prvim epizodama se nadvio užas kojem i sami nesebično doprinose, a svojim sukobima, aferama, i sitnim i krupnim surovostima.

Još u prvoj epizodi nam je bilo jasno da nas čeka solidan The X-Files zaplet, ali sa svakom sledećom scenom pitamo se u sebi, a zašto da ne, i naglas: ko je, dođavola, pisao ovo? Do kraja sezone stvari su nam postale nešto jasnije, ako ništa, a ono bar da je starenje neizbežno, te da nema te crne rupe kroz koju može da mu se pobegne.

Sada je tu i treća sezona, koja uspeva tamo gde su mnoge druge serije omanule, te gledaoca nastavlja da vodi kroz vreme, ali nežno i izbalansirano, sve do poslednjih epizoda koje su finale ovog, već, kultnog serijala dovele do šokantnog zaključka.

The Escape Artist (mini serija, 2013)

Kada vam neki BBC dragulj promakne, nije teško pronaći ga i odvojiti tek jedno popodne za uživanje u njemu. The Escape Artist je mini serija od samo tri epizode, tokom kojih je strepnja dublja saspensa, a stalni obrti se podrazumevaju. Na tragu najboljih britanskih sudskih drama, The Escape Artist donosi nam priču o advokatu odbrane koji nikad nije izgubio nijedan slučaj. A branio je silne kriminalce, otpadnike, odnosno one za koje je već jasno da su krivi. Paradoksalno, s obzirom na to da svako zaslužuje pošteno suđenje, što podrazumeva pravo na odbranu, to neretko bude ona koja se služi svim sredstvima. Za advokate odbrane nije preporučljivo da odbijaju slučajeve, kao ni da ih prividno sabotiraju. Za napredak u karijeri bitna je svaka pobeda, sujeta među kolegama može se seći nožem, pa je sasvim jasno da su sve okolnosti u vezi sa slučajem bitnije od suštine samog slučaja i pravde.

Kada advokat Will Burton postane žrtva sopstvenog klijenta, za kojeg je osnovano sumnjao da je kriv za više zločina, stvari počinju naizgled da se menjaju, a uz to i dodatno komplikuju. David Tennant u glavnoj ulozi (što je već preporuka sama za sebe) maestralno portretiše čoveka rastrzanog između profesije i porodice, sujete i morala, razuma i emocija. Kako doći do pravde i istine onda kada znate sve načine na koje se one legalno zaobilaze glavno je pitanje koje ova serija postavlja, a rešenja koja nudi podjednako su provokativna.

Defending Jacob (prva sezona, 2020)

Još jedna sudsko-pravnička drama sa elementima trilera i misterije privukla je našu pažnju. Iako nakon odgledanih osam epizoda prve sezone ostaje utisak da je moglo bolje, određeni kvaliteti ove serije ne mogu se zanemariti. Priča je izuzetno zanimljiva (serija je snimljena prema istoimenoj knjizi), glumci su sjajni, naročito omladinac Jaeden Martell u naslovnoj ulozi, s kojim nikad ne znamo na čemu smo i jeste li ili nije počinio strašan zločin. To će se u nekom trenutku zapitati i njegovi roditelji (igraju ih Michelle Dockery i Chris Evans), isprva nepokolebljivo ubeđeni u njegovu nevinost.

Gledaoci serije neće biti uvereni ni u šta, dok čitaoci knjige već odlično znaju šta je posredi. Otvoren kraj serije zapravo i jeste jedna od njihovih glavnih zamerki, premda se čini da je njegov smisao u tome da ostavi odškrinuta vrata za drugu sezonu. No ona će nam, po svemu sudeći, stići kad i svi ostali nastavci TV serija – jednog dana, u nedefinisanoj budućnosti.

Pine Gap (2018)

Iako su špijunske serije često trapave i dosadne, Pine Gap to nije, a najpre zbog toga što se iz epizode u epizodu razvija u nekoliko slojeva.

Radnje se odvija u tajnom kompleksu zgrada u dubini Australije, a pored špijunskih tu su i privatne radnje koje od agenata prave ljudska bića. Ipak, utisci su prilično podeljeni, ali je serija retko koga ostavila ravnodušnim.

Film

Da 5 Bloods (2020)

U istoriji je moć, i to je sasvim jasno. Velike promene su tu da menjaju ustaljene tokove, a to se trenutno dešava u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se, između ostalog, preispituju i pozicije onih koji su u prošlosti bili poznati po rasističkim stavovima. Istorija je takođe i sećanje, a već je mnogo onih koji su iz udžbenika, te drugih knjiga, obrisani, uglavnom zbog toga što nisu bili po ukusu većine.

Spike Lee stiže na Netflix, a kako bi ispravio jedni takvu nepravdu. Film Da 5 Bloods se bavi traumama iz rata u Vijetnamu, a u centru su afroamerički vojnici koji su otišli u političku podsvest, te se zaboravilo da su ginuli za zemlju koja im je tada, kao i danas, uskraćivala sva prava. Lee svoje junake ne stavlja u poznate okvire, već pravi novi, koji na momente izgleda pomalo neobično. Na taj način se u javnom prostoru kreira mesto za one koji su obrisani, a u tom procesu promene trpi čitav kontekst, budući da istorija nije uvek ono što se uči u školi.

Sigurno je da u idealnom svetu ne bi bilo mesta za ratove, ali je isto tako sigurno da brisanje istorije vodi zaboravljanju grešaka koje su se pravile u prošlosti, pa je priča o zaboravljenim generacijama koje su ostale zarobljene u vihoru oružanih sukoba važna, posebno ako se svi pretvaraju da takvih generacija nikada nije bilo.

Mystery Road (2013)

Najmoćniji su trileri u kojima se radnja odvija polako. Mystery Road je jedan od takvih filmova, koji podseća i na vestern koji se umesto na divljem zapadu odvija na australijskoj margini.

Glavni junak kroz film hoda kao da su mu noge vezane u lance, pa se sa zločinima nosi u isto vreme kada i sa predrasudama koje trpe starosedeoci. Aboridžinski detektiv JaySwan (Aaron Pedersen) nije uvek ozbiljno shvaćen, a nalazi se između belačke elite, koja puca od tvrdog rasizma, i manjinskih grupacija koje žive u svetu koji im je otet.

Zaplet koji uključuje ubistvo tinejdžerke deo je mnogih policijskih trilera, ali ovaj film taj narativ stavlja u drugačiji okvir, te preispituje ponašanje povlašćenih, koje često vodi dehumanizaciji onih koji nisu prihvaćeni.

The Daughters of Fire (2018)

Dve ljubavnice se sreću nakon mnogo vremena – jedna želi da snima porno film, druga samo da poseti svoju porodicu. Tokom jednog okršaja sa homofobima sreću još jednu ženu, pa se duo pretvara u trio. Zajedno se upuštaju u poliamoriju, ali i u putovanje po Patagoniji. Usput sreću i druge kvir junakinje, a svaka u priču donosi nove elemente, te nove ispovesti koje su dragocene.

Erotično i lepo se sreću u prirodnom okruženju, a junakinje se uzdižu kao Amazonke u borbi protiv većinskog neprijatelja.

Knjige

Emil Cioran „Zli Demijurg“

“Odvojio sam se od svojih korena. Ipak, i dalje me snažno privlače bogumili, ti balkanski manihejci, i njihova ideja da je rođenje katastrofa. Bilo je gotovo neizbežno da se tako, na nesvestan način, vratim svojim korenima. Ideja da svet nije stvorio Bog nego Sotona, jedan mali Sotona, Satanael, ta ideja oduvek me privlačila. Zato sam i napisao knjigu Zli demijurg, koja je bila pomalo nadahnuta bogumilskom teorijom. Držim značajnim da sam se tako u Parizu, nakon toliko godina, vratio svojoj prvoj domovini, duhovnom svetu Dunava. Karpata. Ideja jedne mistike pred-rođenja pripada tom svetu: Orijentu. Iako sam se želeo osloboditi svojih korena, moji napori nisu, dakle, bili stvarno uspešni. Sve te ideje, maniheizam, pa i gnoza, ili barem jedna pomalo izrođena gnoza, potiču delom s Balkana. Čovek se ne oslobađa svoga porekla, svojih korena, svog početka. Mnogo sam pisao protiv svoje rodne zemlje. Na primer: tvrdio sam da je biti Rumun smešno, beznačajno, ali istodobno moram priznati da sam u životu veliki fatalist. A fatalizam je nacionalna religija u Rumunjskoj, svako je tamo fatalist u svakodnevnom životu i uopšte u svemu. Dakle: čovek se ne može osloboditi samoga sebe.”

Danilo Kiš „Bašta, pepeo“, „Peščanik“

Kako smo gorljivo raspravljali o lektiri čitava tri i po dana, rešili smo da ne dopustimo toj temi da zamre i u narednih nekoliko nedelja preporučujemo dela koja se nalaze ili koja bi trebalo da se nađu na spisku lektire.

S obzirom na to da je Danilo Kiš u lektiri zastupljen tek prvom knjigom svog Porodičnog cirkusa, Ranim jadima, predlažemo da se i ostatak trilogije (Bašta, pepeo, Peščanik) uzme u obzir i stavi na spisak lektire. Ako ne zvanične, onda obavezno privatne, jer na zvanične spiskove svakako ne možemo računati.

Pesme

The Killers – Land of the Free (2020)

Killersi su u pesmi koju su objavili prošle godine istakli problem posedovanja oružja i nasilja u Americi, dok se u ovogodišnjoj, unekoliko izmenjenoj verziji osvrću na policijsku brutalnost. Zvuče emotivno i čisto, kao i uvek.

Oasis – Don't Look Back in Anger

Iako su se braća Gallagher zdušno svađala, nama su poručivala da se ne osvrćemo u gnevu. Singl Don't Look Back in Anger ostao je jedan od njihovih najvećih hitova, a imajući u vidu da ove godine puni čak 25 godina, red je da ga se podsetimo. Iz ove perspektive deluje da ta 1995. uopšte nije bila tako loša.

Bebi Dol – Bez srca

Čak se i domaća izdanja od pre četvrt veka dobro drže, što potvrđuje odličan album Bebi Dol iz 1995. Danas bi, da je sreće, pravde i tržišta, Bebi Dol snimala još bolje pesme. Ovako ostaje da se sećamo turobnih devedesetih i domaće muzike koja je u takvom vremenu i „godini kulture“ bila bolja od ponude 2020.

Nostalgija

The Man Who Knew Too Much (1934)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Porodični odmor u Švajcarskoj pretvara se u triler, a kada bračni par upozna čoveka koji ubrzo bude ubijen u njihovom prisustvu.

Fear City (1984)                      

Ovaj film je direktni portal u mnoga detinjstva, budući da nekada nije bilo ograničenja u odnosu na starost gledalaca, pa su deca , eto, gledala i filmove o egzotičnim plesačicama i serijskim ubicama.

Striptizete na Menhetnu proganja i ubija nepoznati psihopata, pa najveći klub angažuje dvojicu detektiva, a kako bi se slučaj što pre rešio. Vraćamo se u osamdesete godine prošlog veka, u neon i nasilje koje ponekad izgleda kao loša gluma.

Dokumentarni film

Dead Souls (2018)

U provinciji Gansu u severozapadnoj Kini, tačnije u pustinji Gobi, leže posmrtni ostaci zatvorenika koji su tu sahranjeni pre šezdeset godina. Budući da su od strane Komunističke partije pedesetih godina prošlog veka označeni kao neprijatelji, ostavljeni su da umru od gladi, a oni koji su preživeli danas pričaju tu priču.

Video igre

Ubisoft sprema novi battle royale po imenu HyperScape

Ubisoft je najavio novu igru, a u pitanju je battle royale po imenu HyperScape.

Oni koji su je testirali tvrde da je u pitanju besplatna igra, a radnja je smeštena u budućnost, naravno distopijsku. Kompanija je sarađivala sa Twitch-om, a kao rezultat su stigli „do sada neviđeni načini integracije“, budući da je, na primer, chat direktno implementiran u igru, te može direktno da utiče na tok radnje. Ostali detalji još uvek nisu poznati, ali se očekuju i druge funkcije koje bi iskustvo igranja mogle da podignu na potpuno nove nivoe.

Igra stiže 12. jula, ali samo na računare, dok se verzija za konzole očekuje do kraja godine.

*Kontrapreporuke

The Order (1. i 2. sezona)

Tinejdžerske gluposti se često upliću u horor, ali retko ovako nespretno. Nije vukodlak sve što reži.