Šta deca u Rusiji uče o Drugom svetskom ratu
Dejca 01 S

Photo: Jim Heintz/ AP

Zamagljena istorija

Od Kalinjingrada do Vladivostoka, ruski školarci pripremaju se za najvažniji praznik u godini: Dan pobede. Pobedu Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom, koja se obeležava svakog 9. maja, vlast je dugo koristila kako bi obezbedila podršku, a sve počinje od škole.

Učenici igraju centralnu ulogu u patriotskoj proslavi: povodom Dana pobede deca mogu kupiti sve, od malih uniformi Crvene armije do pištolja-igračaka. Deca takođe predvode „Besmrtni bataljon“, marš u kojem učesnici nose portrete svojih rođaka koji su se borili i poginuli u Drugom svetskom ratu. Čitave učionice odlaze na taj događaj.

Usred euforije koja se vezuje za paradu, nastavnici u Rusiji nalaze se pod pritiskom kad treba da se prilagode načinu na koji Kremlj tumači Drugi svetski rat.

„Sve što je isforsirano - jeste loše“, kaže Aleksandar Abalov, nastavnik istorije u uglednoj moskovskoj školi. Abalov nije jedini koji je zabrinut zato što se država meša u njegov posao. Jer, predavati istoriju u Rusiji, gde su arhive zatvorene, a rasprave o sovjetskoj prošlosti zemlje neprijateljski dočekane, nikad nije bilo lako. Predavati o Drugom svetskom ratu još je teže: kako s godinama raste Putinova moć, Rusija ne uspeva da se suoči sa svojom ulogom u borbi protiv Nemačke.

U avgustu 2016, pred početak nove školske godine, izabrana je nova ministarka prosvete, Olga Vasiljeva. Vasiljeva je u javnosti percipirana kao podržavalac konzervativne pravoslavne ideologije. Takođe je opravdavala politiku Sovjetskog Saveza i davala kontroverzne izjave o Staljinu.

Dok bi nastavnik trebalo da bude onaj ko kontroliše šta se dešava u učionici, novi udžbenici istorije kontrolisani su pogledima Vasiljeve i Kremlja.

Ministarstvo prosvete je u septembru 2016. zabranilo tri udžbenika istorije u kojima se govori o Staljinovim zločinima i inicijalnom savezništvu, odnosnu Paktu sa nacističkom Nemačkom. „Moj najveći problem sa udžbenicima je to što ne otkrivaju celu istinu“, kaže istoričar i nastavnik Leonid Katsva.

Još je nejasno ko odlučuje koji će se udžbenici koristiti. „Da li je to nastavnik, direktor škole ili grad? Postavio sam to pitanje gradskoj vlasti Moskve mnogo puta i nisam dobio nikakav odgovor“, kaže Abalov.

Mnoge škole širom zemlje izabrale su jedan od udžbenika koji je objavilo Prosvešenije, gde se lekcije o ratu fokusiraju gotovo isključivo na herojsku ulogu Rusije u Drugom svetskom ratu.

Taj najveći sukob u svetskoj istoriji za Ruse nije počeo, kao za ostatak sveta, 1939, već 1941. godine. Šta se pre toga dešavalo, kao i ruska uloga u tim dešavanjima, podgreva emocije i poricanje u Rusiji. Najkontroverzniji momenat, koji Kremlj već tradicionalno ne naglašava jeste Molotov-Ribentropov pakt o nenapadanju koji su sklopile SSSR i nacistička Nemačka, 23. avgusta 1939, osam dana pre napada Nemačke na Poljsku.

Putin je davao kontradiktorne izjave o paktu. U Gdanjsku, u Poljskoj, 2009. je govorio pomirljivim tonom, rekavši da je ruski Parlament osudio pakt. Šest godina kasnije, prilikom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, rekao je da je pakt „imao smisla, jer je obezbedio sigurnost Sovjetskog Saveza.“

Ostali ruski zvaničnici takođe su branili sovjetsko savezništvo sa nacistima; ministar kulture Vladimir Medinski, poznat po svojim pseudoistorijskim romanima, rekao je da pakt „zaslužuje spomenik“.

Međutim, javno preispitivanje uloge Rusije u Drugom svetskom ratu, tokom 1939-40. jeste kontroverzno.Ove godine je jedan čovek u Permu, gradu na Uralu, bio kažnjen 200 hiljada rubalja (3.500 dolara) zato što je podelio članak u kojem se tačno tvrdi da je Sovjetski savez  izvršio invaziju na Poljsku 1939. u saradnji sa nacistima.

Ruski udžbenici prešli su tanku liniju kada opisuju pakt. Ali, u najpopularnijim izdanjima udžbenika iz 2016. gotovo i da nije stavljen akcenat na tajne protokole kojima su Rusi i nacisti podelili Istočnu Evropu između sebe.

„Pisano je u opravdavajućem tonu“, kaže Katsva. Zapravo, nema reči „agresija“ u tekstu, već se invazija na Istočnu Evropu u knjizi opisuje kao „oslobođenje Poljske“ od nadiruće invazije nacista. „Sedamnaestog septembra deo Crvene armije dobio je naređenje da pređe zapadnu granicu i oslobodi zapadnu Ukrajinu i zapadnu Belorusiju“, stoji u udžbeniku.

Udžbenik daje i slično objašnjenje prisustva ruske vojske u baltičkim državama. Prema autorima, ruska invazija i aneksija tri severne evropske zemlje bila je rezultat demokratskih parlamentarnih izbora u onim baltičkim zemljama u kojima su pobedili komunisti. „Ne pominje se činjenica da te zemlje drugog izbora nisu ni imale“, kaže Katsva, osvrćući se na vlade koje su u tim zemljama Rusi postavili u junu 1940.

Rusi su podeljeni i kada je reč o Staljinovoj ulozi u ratu. Novi udžbenik priznaje da je Staljinova represija postala „centralni element sovjetskog života“, ali tome posvećuje manje prostora nego u prethodnim izdanjima.

„Nemoguće je razumeti šta se dogodilo 1941. bez znanja o čistkama“, kaže Abalov. Jer, zna se - ruske trupe nisu bile spremne za napad zbog Staljinove čistke među generalima. Katsva smatra da se preko teških tema prelazi zbog toga što bi uloga Sovjetskog Saveza u ratu trebalo da podstiče nacionalni ponos.

„Nije Rusija jedina koja zanemaruje negativne strane nacionalne istorije“, kaže on. Ali, Kremlj je otišao mnogo dalje od toga, koristeći ulogu Rusije u ratu u političke svrhe, što i funkcioniše, površno gledano. Ni za jedan drugi praznik ne izađe toliko ljudi na ulice. Međutim, da li Dan pobede zaista ujedinjuje Ruse?

Nastavnik istorije Abalov sumnja u to. „Ne postoji samo jedno tumačenje rata“, kaže on, dodajući da nema diskusija o ljudskim žrtvama u ratu. „Identitet koji vlada pokušava da nametne ljudima je pogrešan“, zaključuje Abalov.

*Tekst prenosimo sa portala The Moscow Times sa dozvolom menadžmenta

Oceni 5