Zamislite šta sve deca mogu da čuju

Homofobija nije sitnica. Iako se većina ponaša kao da jeste (jer joj se može), utiče na svaki minut života LGBTIQ+ osoba – od trenutka kad su prvi put prinuđene da sakriju svoju pravu prirodu. Iako ponekad na nju zaboravimo, posebno ako živimo među ljudima koji nisu homofobični, i dalje boravimo u ona četiri zida, ma koliko da smo daleko od njih pobegli.

„Zašto pederi misle da se svet vrti oko njih?“ je omiljeno pitanje svakog poštenog homofoba. Budući da je retoričko, jer ih odgovor ne zanima, služi da gejeve drži na distanci, da ih postavi na mesto, jer je nedopustivo da bilo ko pomisli da se kugla zemaljska ne vrti samo zbog heteroseksualnih polubogova. Ovo pitanje obično ide u paru s izjavama poput „Pa dobro, nisi ti samo to“,  koje se izgovaraju zabrinutim tonom, a znače – „ti nisi TO“, dakle psst i glumi da si strejt.

Mislio sam da je vidljivost lek i da pomaže, sve dok mi aktivistkinja Sonja Sajzor nedavno nije objasnila da je vidljivost rezervisana za cis osobe (osobe čiji osećaj ličnog identiteta odgovara polu i rodu koji im je dodeljen po rođenju), dakle ne boje je se uglavnom oni/e koji mogu da prođu kao strejt kad je to neophodno. Jedina nada su nam dakle filmovi i serije, ali ni to nije lako – zamislite šta sve deca mogu da čuju kad homofobični roditelji ugledaju gejeve na ekranu (pamtim svaki put kad je neko izgovorio reč „peder“ ili „pederčina“).

Ljudi s interneta su me nedavno podsetili da ni gejevi na filmu ne prolaze glatko, budući da sam posle teksta o trećoj epizodi prve sezone serije The Last of Us dobio niz „zanimljivih“ poruka i komentara. Moram da priznam da to nisam očekivao jer je seksualni život junaka sveden na minimum, valjda da se ne bi uznemirili oni koje muškarci u krevetu dovode do ludila. Sve je ipak proključalo, uz najsočnije reči iz srpskog rečnika.

Zanimljivo je da ovo retko kome smeta, a tako ja sigurno zbog toga što se na termine kao što je „politička korektnost“ baca drvlje i kamenje, dok na homofobiju, mizoginiju, rasizam i druge slične stvari retko ko reaguje. Privilegovani (heteroseksualni, beli građani) uvek reaguju isto: uvređeni su što je bilo ko ko se od njih razlikuje uopšte živ, što postoji, pa se ljute čak i kad se radi o TV seriji.

U bogatoj istoriji ćutanja izgubili smo mnogo – LGBTIQ+ osobe u neprijateljskim sredinama i danas trpe, pa je broj samoubistava među kvir omladinom i dalje visok. Nekorektni vicevi, anegdote, psovke, loši filmovi i još gore serije su strejt ljude naučili šta da misle o gej ljudima , a gej ljude šta da misle o sebi. Retko ko je odoleo tom uticaju. Tako su generacije iz pretnji i komentara, te od homofobičnih TV junaka saznavale šta je „bolesno“, šta „normalno“, šta tragično, a šta smešno, kako da se ophode prema sebi, a kako prema ostatku sveta.

Različitost može da vas ojača, ali i da vas ubije. Terapija pomaže, ali i najdeblja koža propušta uvrede, što posebno pogađa one čiji je sistem unutrašnje odbrane još uvek slab. Pustite ih da gledaju serije, jer gej junaci nisu „TO“, a epizoda Long, Long Time je savršena.