Čovek koji je preživeo holokaust
Aatk 02 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Zapečaćeni vagon

EPILOG ZA ROBINZONA KRUSOA (אפילוג לרובינזון קרוזו)

Sa ostrva prepunog papagaja a pustog govorom

Vratio se, kao da se juče slučajno tamo zatekao

Do dolaska dobrog vetra. Vratio se i evo ga.

Ali na kapiji kuće zavrteše se odjednom

Sve godine po redu.

                                       I onda,

Između praznih fotelja spoznao je

Šta se u međuvremenu dogodilo, mireći se s tim

Kao neko kome povratka nema.

Mudar od života, preplanuo i proćelav živeo je

Sa lulom svojih priča, i pričao –

Da bi zaglušio kuckanje mrtvih

I njihov zov – pričao je i pričao

O ostrvu kojeg na kartama nema.

NEKO (מישהו)

Neko otima iz mojih usta,

I pretvara svojima u laž.

 

Neko trči u mojim cipelama,

Kiti se mojim ušima,

Žvaće moj jezik.

 

Međutim neko mi šapuće

Sa puno samilosti:

Idi iz zemlje svoje i od roda svojega –

ČAS OPAŽANJA (שיעור בתצפית)

Obratite pažnju, svet koji se sada pojavljuje

Na nula zarez nula jedan stepeni

Beše,

Koliko se zna, jedini

Koji se suprotstavio tišini.

 

Plutao je u prilično velikom plavom mehuru:

Ponekad behu oblaci, morski vetrovi,

Ponekad kuća, možda zmajevi i deca,

I anđeo tu i tamo,

Ili veliki vrt, ili grad.

Ispod svega behu mrtvi, ispod njih

Stena, a ispod nje sputana vatra.

 

Jasno? Reći ću ponovo: napolju behu

Oblaci, vatromet, rakete vazduh vazduh,

Vatra na poljima, sećanje.

Ispod toga, duboko, behu kuće, deca i ostalo.

 

Ona tačka po strani? To izgleda

Beše jedini mesec pomenutog sveta.

Ugasio se sam od sebe još mnogo ranije.

ZAVRŠETAK UPITNIKA (סוף השאלון)

Uslovi stanovanja: broj nebule i zvezde:

Broj groba:

Da li ste sami ili ne.:

Koja biljka raste iznad:

Odakle (navesti: iz stomaka, iz oka, iz usta itd.):

 

Dozvoljeno vam je da se žalite.

 

U prazno donje polje naznačiti

Otkada ste budni i zašto ste se iznenadili.

DIBUK (דיבוק)

Izlazi, izlazi iz mene, šta tražiš ovde?

Čupam te iz svog grla,

Kidam te iz ruke.

To sam ja, čuješ li, ja.

 

Ko si ti u u ovom mraku? Izlazi već.

Brišem tvoju sen svojom.

Na čitavom svetu nema mesta za nas dvoje,

Za mene i mene.

AUTOBIOGRAFIJA (אוטוביוגרפיה)

Umreh od prvog udarca i sahraniše me

Na stenovitom polju.

Gavran naredi roditeljima mojim

Šta da čine.

 

Porodica mi se proslavila, delimično mojom zaslugom.

Brat mi izmisli ubistvo,

Roditelji plač,

A ja tišinu.

 

Posle toga dogodiše se dobro poznate stvari.

Naši se pronalasci namnožiše. Stvari se ređahu jedna za drugom,

Donete su zapovesti. Beše onih koji ubijaše po nahođenju,

Plakaše po nahođenju.

 

Ne bih pominjao imena

Iz obzira prema čitaocu,

Jer na početku detalji mogu da zastraše,

Ali, naposletku, samo umaraju.

 

Možeš umreti jednom, dvaput, čak i sedam puta,

Ali ne možeš umirati stalno.

Ja mogu.

Moje podzemne ćelije stižu svuda.

 

Kada je Kain počeo da se širi na površini,

Počeh i ja da se množim u utrobi zemlje,

Moja snaga odavno nadilazi njegovu.

Gomile ga napuštaju i pridružuju mi se,

A i to je tek pola osvete.

PORTRET (הפורטרט)

Dečak

Dok sedi nema mira

Teško mi je da uhvatim liniju njegovog života.

Povlačim jednu crtu

A bore njegovog lica se množe

Bojim u plavo

A njegove se usne krive, kosa mu sedi

Modra koža bora se na kostima. Nestaje.

Starca nema a ja

Kuda stižem ja.

NAPISANO OLOVKOM U ZAPEČAĆENOM VAGONU (כתוב בעפרון בקרון החתום)

Ovde u ovom transportu

Ja, Eva

Sa Aveljom sinom svojim

Ako vidite mog starijeg sina

Kaina sina čovekovog

Recite mu da sam ja

POSTROJAVANJE (המסדר)

On stoji, isteže se malo u čizmama,

Trlja ruke: hladno mu je na jutarnjem vetru,

Vredni anđeo koji je radom stekao čin.

Odjednom učini mu se da greši: pretvara se sav u oči

Vraća se i broji u otvorenom notesu

Leševe koji ga čekaju u bloku,

Logor u logoru: samo ja

Nema me, nema me, ja sam greška,

Zatvaram brzo oči, brišem sopstvenu sen.

Molim te, ne daj da zafalim. Račun će proći

Bez mene: ovde zauvek.

UPUTSTVO ZA ILEGALNI PRELAZAK GRANICE (הוראות לגנבת הגבול)

Putuj, izmišljeni čoveče. Evo pasoša.

Zabranjeno je da se sećaš.

Treba da se prilagodiš detaljima:

Oči su ti već plave.

Nemoj bežati sav pocrneo od

Dima lokomotive.

Ti si čovek i sediš u kupeu. Sedi mirno.

Zar nemaš odličan mantil, popravljeno telo,

Novo ime spremno u grlu.

Putuj, putuj. Zabranjeno je da zaboraviš.

*Odabrao je i preveo sa hebrejskog Vladimir Arsenić

Oceni 5