Zašto smo voleli "Parks and Recreation"

Amy Poehler

Mike Schur i ja smo radili zajedno na „Saturday Night Live“; lik Leslie je napisao imajući mene na umu. Ona je bila ta optimistična, odlučna osoba s vrlo malo moći, ali velikim ciljevima. Vremenom se razvijala, ali je ideja o motivisanoj vladinoj službenici punoj nade i o tome kako ostati nadahnut dok te sabotiraju postojala od prvog dana.

Bilo je to kao kad obučete odelo – ili ćete ga razvući ili prepraviti da bi vam odgovaralo. Ja nisam kao Leslie stalno puna entuzijazma, ali sam zaista razumela energiju koju je ulagala u to da drugi uspeju. Bilo je zabavno igrati je, jer je to podrazumevalo da treba svaki dan da se pojavite, kažete svima šta da rade i koliko ih volite. Svi smo se družili i voleli jedni druge, što je retkost na televiziji. Vrlo brzo smo se povezali, i dalje se viđamo. Dopisujemo se i ostali smo prijatelji.

Najponosnija sam na ženska prijateljstva koja su nastala. I to je došlo prirodno, pošto smo Rashida Jones i ja prijateljice dugi niz godina. Važni su mi i moji prijatelji muškarci. Nick Offerman i ja smo privatno veoma slični – volimo da se smejemo dok radimo, ali imamo i snažnu volju. Leslie i Ron su pak potpune suprotnosti. Nick je govorio jako sporo i pustio ogromne brkove iza kojih se krio sedam godina. Bilo je zabavno poigravati se s tom energijom.

Divno je što Leslie toliko znači mnogima i šti je predstavnica zajedništva, marljivosti i brige. Ponosna sam na to što smo uspeli da seriju završimo onako kako smo mi želeli, po sopstvenim pravilima. Svakako, rad na ovoj seriji upropastio je moje iskustvo na televiziji zauvek, pošto se više nikad ništa neće moći uporediti sa ovim.

Nick Offerman

Blagosloven sam što sam dlakav po celom telu. Za glumca je to odličan alat. Kad smo Mike i ja počeli da razvijamo lik Rona, rekli smo: „Hajde da mu damo one opasne brkove sa srednjeg zapada.“ Nismo imali pojma da će to postati takva senzacija.

Bio sam na audiciji za američku verziju serije „The Office“ baš kod Mikea Schura, koji je, bez mog znanja, napisao moje ime na post-it papiriću i zalepio ga za kompjuter. Nekoliko godina kasnije, setio se tog papirića i rekao: „Hoću da on igra u mojoj novoj seriji.“ Iz NBC-ja su povodom neke druge uloge rekli: „On će morati da poljubi Rashidu Jones u jednom trenutku, a ne čini nam se da je Nick vizuelno u toj kategoriji.“ Mike je rekao: „OK, onda neka igra šefa Leslie Knope.“

Sve je počelo vrlo jednostavnom idejom: libertarijanac koji mrzi vladu radi kao šef vladinog sektora za parkove. Ron je inače zasnovan na stvarnoj osobi koju su scenaristi serije upoznali. Učinilo im se vrlo duhovitim što vladin službenik pokušava da sabotira vladu ne radeći ništa. To je poslužilo i kao predivan kontrast Leslienom entuzijazmu i razvilo se dalje u Ronovu ljubav prema tipičnim američkim opštim mestima poput ljubavi prema crvenom mesu, netaknutoj prirodi, lovu, pecanju i drvodeljstvu, a sve u kombinaciji sa njegovim čudnim odnosom s bivšim ženama.

Izuzimajući Amy, svi smo bili generalno nepoznati i konačno smo negde mogli da se uklopimo sa svim svojim različitostima. Svi smo se od početka klonili Aubrey Plaze, koja je igrala April. Omah je bilo jasno da je podmukla.

Od početka do kraja bio sam u raju. Mike je neverovatno pametan i saosećajan. Još u timu sa Amy Poehler – svake nedelje je bio Božić.

Mike Schur

Greg Daniels adaptirao je britanski „The Office“ za američku televiziju, a NBC je želeo da on osmisli i novu seriju. Pitao me je da radim s njim i pristao sam zato što nisam moron. Razmišljali smo o „Parks an Recreation“ kao o nekoj komičnoj verziji „Zapadnog krila“. Ako se tamo radilo o Rusiji i SAD-u, ovde bismo se bavili suprotstavljenim fudbalskim timovima devojčica i dečaka koji bi se borili oko terena.

Kako je Steve Carell bio „The Office“, znali smo da moramo da imamo jednako moćan glavni lik. Sarađivao sam sa Amy u „Saturday Night Live“ i znao sam da je ona jedna od tih. NBC je rekao da će emitovanje serije početi nakon Superbowla, ali je baš u nedelji kada je trebalo napraviti pilot epizodu trebalo da se porodi. Postalo je jasno da niko drugi na može biti Leslie, tako da smo doneli ludačku odluku da odustanemo od emitovanja nakon Superbowla. Osećali smo da će serija imati najviše uspeha ako Amy bude u njoj. Gledajući unazad, bio je to pravi potez.

Sa Leslie Knope imali smo sliku neverovatno pametne, optimistične i progresivne žene koja je verovala u sebe i misiju lokalne vlade koja se ogleda u pomaganju ljudima. Nismo odmah sve sjajno uradili. Umesto da se pokaže kao pametna i vredna osoba bez političkog predubeđenja, ispala je klovn. Amy je improvizovala i bila toliko duhovita da je to inspirisalo i ostale. Ono u čemu smo na početku grešili jeste to što je njen lik napisan tako da predstavlja uštogljenu političarku, a ne osobu od krvi i mesa.

U početku je zaista bilo teško. Stalno sam imao istu noćnu moru – da ću upropastiti karijeru Amy Poehler. Moja sreća se zasniva na pitanju da bi glumcima bilo bolje sa ovom serijom ili ne. Negde pred kraj druge sezone osetio sam da je svima bolje zato što igraju u seriji. I konačno sam mogao da se opustim.

*Tekst autora Simona Blanda prenosimo iz lista "The Guardian"