Zaustavite dronove, silazim!

„Ja uopšte ne gledam TV“ bila je mantra svih onih političkih idiota, analfabeta i šarlatana koji su me oduvek nervirali. Njihov osećaj nadmoći dok to izgovaraju, to samozadovoljstvo, bilo mi je odvratno. Oni još gori bi pak govorili da ne gledaju ništa osim Animal Planeta i eventualno Historija. Čuvena priča.

Onda sam ja postala onaj politički idiot koji ne gleda TV. Suviše plitka za Animal Planet, isuviše matora za TLC. Pa dok me je ta vrsta TV snobovštine zaobilazila, onaj Aristotelov idiot se budio, pomirio sam sa sobom i postalo mu je jako lepo. Sada sam na novom nivou snobizma jer na TV-u pratim uglavnom radio stanice (one bez reklama i vesti), te pojedine filmske i muzičke kanale. Plaćam skuplji paket samo kako bih imala VH1 Classics i MTV Rocks jer su obični VH1 i MTV tako passé, a i potonji više ne pušta muziku.

U međuvremenu su oni idioti i analfabete koji pre 10-15 godina nisu ništa znali ni pratili postali politički i društveno aktivni, počeli da idu na mitinge, na kontramitinge i danonoćno prate dešavanja, gledaju TV i onda to isto opet gledaju na internetu, pa šeruju na društvenim mrežama, pišu analize od lakonskih „pobiti bagru“, „u sridu“, „to, majstore“, „crkni, lopužo“ i slično, do onih opsežnih, kilometarskih traktata u vidu Facebook statusa koje niko ne čita, a svi lajkuju.

Ta ekipica je nedavno shvatila da nešto u Srbiji nije u redu, tek pre par godina počela je da prati „Peščanik“, otprilike u isto to vreme joj se učinilo i da je „Blic“ tabloid koji ne vredi ničemu.

U stilu izuzetno popularne fraze koja kruži internetom u poslednje vreme: „Neki od vas nisu (dopisati po izboru) kad su bili mali/mladi i to se vidi“, usudiću se da primetim: Neki od vas nisu plakali u maju 2007. kad je Toma Nikolić postao predsednik Skupštine i to se vidi!

Sada bi oni koji večito kasne, sporo kapiraju i još brže zaboravljaju da se Srbija probudi iz letargije i višegodišnjeg sna, šokirani smanjenim odzivom. Usudiću se da budem još veći idiot i parafraziram Top-listu nadrealista i sopstveni Facebook status (znam, problematično je na više nivoa): Tražili ste, evo vam ga, kad niste hteli da glasate Čedu pre 10 i više godina. I pritom se ne važi onaj glas za LDP iz 2012, nakon što su već bili na vlasti u Beogradu sa istorijski pomirenim DS-om i SPS-om.

Oni građani kojima je Čeda 2007. bio „ekstreman“ (jer je između ostalog podržavao nezavisnost Kosova) i nekako su više naginjali DS-u, sada su građanski, fino i pristojno prihvatili Boška Obradovića pod parolom „pa, nema veze, ne možemo svi biti isti“. U stvari, sve se tu uklapa i vrlo je logično – otvorenim ili tihim pristalicama politike DS-a iz 2007. više odgovara ovakav Boško nego ovakav Vučić ili onakav Čeda. To važi i za one političke analfabete koje su se u međuvremenu iole opismenile. Ne mrze oni nikoga i nisu rasisti, samo im malo smetaju Kinezi, Romi i oni migranti; nisu homofobi, ali čemu paradiranje; foto robot Albanca bi mogli odmah da naprave iako nijednog nikad nisu videli, a i Kosovo je naše jer je to najunosnija srpska reč ili kako već. Naravno, redovni su i na Egzitu i u Guči. I pišu ćirilicom. Jer ćirilica se piše srcem.

Ukratko, „narod je kreten“, što bi rekao Luković. Tom i takvom narodu lako je plasirati TV program kakav imamo danas, od N1 do Pinka. I jedni i drugi imaju dron. Kako znam za dron? Gledala sam televiziju od subote (13.4) do ponedeljka ujutro (15.4, danas) i imala sam šta da vidim!

Najpre, posetila sam za vikend roditeljski dom u kojem su svi oguglali na prisustvo televizije i gledaju je onako anestezirano, dok ja bežim u pokušaju da sačuvam mentalno zdravlje. Međutim, ovog sam se vikenda prepustila čarima domaćih kanala, nakon čega samo mogu da utvrdim da sam srećna što sam postala politički idiot.

U subotu, 13. aprila dogodio se još jedan skup „1 od 5 miliona“, za koji sam tek kad se završio čula da je trebalo da predstavlja nešto bitno, značajno i opominjuće za vlast. Branila se Skupština, pušteni su dronovi – na Pinku kažu da dron koji poseduje N1 snima nisko kako bi se stekao utisak masovnosti, dok njihov leti visoko i snima stvarno brojno stanje demonstranata. Jedni kažu da MUP dodaje, drugi da oduzima kada procenjuje brojnost skupa. Ukratko, smešna zabava na svim nivoima za raju koja bi da se žari i pali.

Nesrećni Sarapa, koji je nekad vodio i uređivao nedeljnu jednočasovnu emisiju, sada vodi Pinkov program danonoćno, valjda ima pauzu samo dok ide „Zadruga“. Nije isključeno da će se i tu pojaviti, ima potencijala.

U subotu je vodio emisiju ingenioznog naziva „Stop nasilju“ koja se bavila datim protestom. Gosti su se smenjivali kao na traci, a prednost u minutaži imali su oni koji urliču i uzvikuju senzacionalističke sintagme. Sve se pretvorilo u višestruki „Problem“ u kojem niko ne može da završi rečenicu, naročito ne ako govori nešto razumno i smisleno (poput kolege Marka Matića).

Najviše emocija pokazao je sam Sarapa, delovalo je da zaista veruje u to što govori, a i jasno je da takvom majstoru improvizacije i štovatelju spontanosti i trenutka malo ko može da stane na put. Opet je Šešelj pominjao dosmanlijski režim, opet je Vučićević poskakivao i imao dojavu, ponovo se tu našao i Dejan Vuk Stanković da sve uravnoteži, nešto primeti i istakne mišljenje koje se nameće... Svratio je i Mitrović, valjda jedina osoba koju Sarapa ne sme da prekine, da istakne fantastične domete drona i piplmetra.

Mnogo uzbudljivije je bilo kod Sarape u ponedeljak ujutru, kada se, u skladu s terminom i jutarnjim programom, raspravljalo o legalizaciji prostitucije. Na jednoj strani folker Aca Lukas i Dejan Nestorović, nekadašnji striper, a sada direktor NVO najboljeg naziva ikad – „Sigurna pozicija“ - koji se zalažu za legalizaciju prostitucije, na drugoj strani Milica Đurđević Zavetnica, kao zakleta protivnica. Na trećoj strani advokatica i urolog (u slobodno vreme i seksolog). Fantastična zabava za celu porodicu! Sarapa, svestran kakvim su ga Bog i „Problem“ dali, pokriva sve teme, od protesta do prostitucije, bez mnogo pripreme. Uostalom, za televiziju je najvažnije imaš li to nešto ili ne.

Promenim program, kad na TV Prva, takođe u jutarnjem programu, kod čuvenog Srđana i još čuvenije Jovane, fenomenalna tema: „Ko je bila Mira Marković?“ Ko je bila Mira Marković?! Mora da se šalite! No, kako patimo od kolektivne amnezije, nije zgoreg da se podsetimo. Ko je u gostima da odgovori na to pitanje? Milutin Mrkonjić!

Odjednom se tema legalizacije prostitucije ne čini tako čudnom u ponedeljak ujutro. Ima više smisla. Toliko da mi odmah dođe da se učlanim u „Sigurnu poziciju“ ako primaju. Dejan Nestorović deluje suvislije od Sergeja Trifunovića, koji je ispadao iz kadra noć pre u „Utisku nedelje“. A, da, i to sam gledala. Ali ne duže od tri minuta. Odustala sam čim je Trifunović tako samouvereno rekao da bi on da menja svest naroda. Slatko. Misliti da znaš i možeš isto je kao zapravo znati i moći, zar ne? A i nije tako teško kad imaš posla s nebeskim narodom.