Vraća se sada svake jeseni
Herbe1

Photo: culture.pl

Zbignjev Herbert: Kiša

Kad se moj stariji brat
vratio iz rata
imao je na čelu srebrnu zvezdu
a pod zvezdom
ponor

to ga je odlomak šrapnele
pogodio kod Verdena
ili kod Grunvalda
(detalje nije pamtio)

stalno je govorio
na mnogim jezicima
ali najviše je voleo
jezik istorije

prosto do besvesti
dizao je iz zemlje poginule drugove
Rolanda Feliksjaka Hanibala

vikao
da je to poslednji krstaški pohod
da će uskoro pasti Kartagina
a potom je uz jecanje izjavljivao
kako ga Napulj ne voli

gledali smo
kako bledi
čula su ga napuštala
polako se pretvarao u spomenik

u muzičke školjke ušiju
ušla mu je kamena šuma

a koža lica
zakopčana mu je
na šlepa i gluha
dva dugmeta očiju

ostao mu je samo
dodir

kakve je priče
pričao rukama
u desnoj je imao romanse
u levoj vojničke uspomene

pokupili su moga brata
i izvezli ga van grada

vraća se sada svake jeseni
mršav i tih
neće da izlazi iz kuće
kuca u prozor da iziđem

idemo ulicama
a on mi priča
neverovatne priče
dodirujući lice
slepim prstima plača

*Preveo: Petar Vujičić

Gospodin Kogito, Svjetlost, Sarajevo, 1988.

Oceni 5