Željana Vukanac: Ruke

imam ruke
u kojima leže moje ruke strave
pokazuju mi srednji prst
grče se i krive

u mojim rukama moje ruke beže van
štipaju i grebu
što ne umem da ih volim

kako neko drugi lepo
voli svoje ruke

kada se umore privijem ih uz srce
šapnem da su moje
neće mi pobeći u oluji
obaviću obe sise oko njih
nunati ih dugo do kasnog proleća
dok u njima šipak ne procveta

*Pesma preuzets s portala čovjek-časopis