Putevima kvir umetnosti (37): Slikar Bradley Atkinson
Kvir 01 S

Photo: art/Bradley Atkinson

Zevao sam dok su me zasipali cvećem

Današnji gost rubrike „Putevima kvir umetnosti“ je slikar Bradley Atkinson, rođen u Kaliforniji, formiran u Mičigenu, gde je i započeo svoji umetnički put. Ovaj mladi umetnik kaže da je počeo da slika pre oko dve godine, u ateljeu koji deli sa svojim ljubavnikom. Od tada eksperimentiše sa različitim tehnikama, a kaže da mu je najvažnije to što se ne pretvara da može da kontroliše kako drugi reaguju na njegovu umetnost, tako da je slobodan da slika figure i modele koji ga uzbuđuju, bez straha od osude.

*Iz tvojih slika izbija nešto poznato, intimno. Da li slikaš iskustva iz stvarnog života ili je umetnost samo fantazija?

Nadam se da zaista uspevam da prenesem bliskost o kojoj govoriš, najviše zbog toga što dobar deo ono ga što slikam dolazi upravo iz iskustava koja sam imao. Tu stvarnost mešam sa drugim stvarima na koje nailazim. Najdraže mi je kad moje slike liče na ono što živim, pa su često to odabrane scene iz života, iz sveta koji me strašno privlači.

*Jesam li u pravu ako tvoju umetnost nazovem homoerotičnom ili je to samo još jedna etiketa?

Homoerotika je sigurno tu. Slika ponekad počne kao neki prizor koji me uzbuđuje, a posle nekog vremena nastavi da se razvija odvojeno. Ipak, ono što radim za mene nije samo homoerotično, ali razumem da tako izgleda.

*Koristiš li modele ili izmišljaš muškarce koje slikaš?

Najčešće slikam svog ljubavnika, ali to zahteva mnogo ubeđivanja. Ponekad kombinujem različite modele. Voleo bih da svi oni postoje u mojoj glavi, ali ih najčešće gledam kako se rađaju na platnu odvojeno od mene.

*Odakle dolazi inspiracija? Iz filmova, književnosti?

Najveći broj slika je inspirisan vintage fotografijama gej parova, porno filmovima ili filmovima koje snimaju moji prijatelji. Ako bih morao da govorim o uzorima, onda je to najpre Tom Bianchi – njegove fotografije su prva stvar koja me motivisala da slikam naga muška tela.

*Misliš li da umetnost može da bude korisna alatka u potrazi za slobodom?

Bez sumnje. Čovek je možda najranjiviji kad svoju umetnost pusti u svet, kad je pokaže drugima, posebno ako se radi o umetnost koja u nekima budi mržnju. Trudim se da oni koji gledaju moje slike osete nešto, a ja mogu mnogo toga da zaključim o nekome na osnovu toga kako posmatra moj rad – postoje oni koji gledaju direktno i oni koji oklevaju. Sloboda je negde između.

Oceni 5