Pismeni rad iz srpski jezik
Jolandd 03 B

Photo: Jolanda Korać

Zima u mom kraju

Stigla je zima. A ja mnogo volim zimu. I ona stiže. Pa ima li ga toj negde osim u Leskovac.

Svanulo je divno januarsko jutro. Oštar mraz obrstio je sve voćke koje su se silom i'cvetale tako da letos nema ništa da blago da obiđemo. Snežni oblaci nadvili su se nad Leskovac.. u 7 sati ništa se po kuću ne vidi, glavu ću icepim. Dok polako ustajem iz svog kreveta, saznajem da je ledenica u sobu i da nesam ni trebaja da se dizam. Već u 9 sam spreman za novi dan i visim na prozor jer nema koe da radim.

Gledajući kroz svoja okna zaključujem da je belča natepao i da stvarno treba neki put da obrišem ovaj stakla. Na prozorima okolnih kuća mraz je napravio ledenu zavesu tako da će kroz nji' muda da se vidi. Ceo grad pokrio je beli ćilim koji će se posle istopi i ima se ubačkamo k'o svinje dok pro'odimo kroz grad.

Vetar fijuče između krovova kuća dok se sa dimnjaka širi gust dim... k'o da z gume unutra loživ, a ne z drva. Kao sumaglica taj gar polako obavija grad i čini da prolaznici mirišev na dimljene vešaljke. Ljudi koračav po belom pokrivaču. Pošto ne gledav kude idev kraci im često odletiv na levo il' desno. Nakon što se očukav od sneg sa osmehom nastavljav na kud dom dok gi guzica neizmerno boli.

Promrzli dživdžani šćućurili su se u svojim gnezdima. Njihov cvrkut se više ne čuje dok golubi i dalje letiv i serev po cel' grad jer gi izgleda nikad nije 'ladno. Pored toga na ulicama je i sve manje kučiki. Tek poneko od njih šeta po grad i gleda kog da icepi.

Komšijine zelene jelke dobile su novo belo odelo. Deda reče će mu gi iseče jer je ušeja pola metar u naš plac. Al' komšija nije tako mislio pa s'd z dedu i geometra uživaju u zimskim čarolijama na sud.

Razdragana dečica se grudvav po ulice. Dok gledam njihovu bezbrižnu igru razmišljam se dal' će mi prejebev prozor pa da izađe tatko da gi potepa. Sa crvenim nosićima iz koji teče dziva, ona se smejev i radujev snegu. Dok gi neko ne izgori z grudvu u glavu. A onda vijev i idev si dom. Dom gi od vrata dočekuje majkina topla ruka koja gi išljiska zatoj što su mokri do gušu.

A uveče sve utihne. Dok neka stoka ne počne da baca petarde koje su mu ostale od novu godinu. Nežne zimske pahulje igraju pod svetlošću onih uličnih svetiljki koje nisu prejebane. Znači na svaku treću. Prolaznici su retki. I očigledno mal'umni kad su s'd našli da se majev. Pola grad polako tone u dubok zimski san jer ujt'ru radi u prvu, dok druga polovina planduje oko nakladeni šporeti.

I dok pišem ove redove, zima polako pušta Leskovac iz svog ledenog zagrljaja, a sneg koji je pokrivao svaki kutak ovog malog mesta počinje da se razgomnosuje...

Oceni 5