Zvučne beleške iz izolacije: Muzikom protiv bolesti (6)
Alaska Reid

Od folka do rocka, ali uvek indie: Alaska Reid, kantautorka

Photo: Audrey Hall

Zimska rock terapija: Pesme koje daju snagu

ALASKA REID – Big Bunny

Od svoje 14. godine Alaska Reid hodala je između dva zvučna sveta; u početku je bila opsednuta folkom, pevala po barovima i zabavljala publiku na rodeu, a onda se okrenula rocku i postala pevačica grupe Alyska. Koristeći najbolje iz oba žanra - emocionalnost i intimnost folka, te žestinu rocka ­- Alaska Reid je danas zrela i talentovana američka kantautorka, što se lako može primetiti u pesmi „Big Bunny“ sa istoimenog EP izdanja. Razigrana indie-pop melodija sudara se sa fuzzy gitarom uz Alaskin glas koji kreće iz šapata do dramatičnog refrena u zvučnom razrešenju. Šarmantan, nepretenciozni video savršeno prati ovu lepršavu ljubavnu priču sa zecom u glavnoj ulozi. Neodoljivo!

BAXTER DURY – I’m Not Your Dog

Krajem sedamdesetih godina, jedna od najvećih muzičkih zvezda bio je Ian Dury koji je sa svojom grupom Blockheads imao neponovljivu seriju hitova; “Hit Me With Your Rhythm Stick”, “Wake Up And Make Love To Me” i “Sex & Drugs & Rock & Roll” bile su pesme koje su usred vladavine punka i novog talasa nudile svojevrsnu fuziju rock energije, ska ritmova i pompeznost music halla. Sjajan pevač moćnog glasa, Ian Dury bio je i talentovan tekstopisac, a na pozornici briljantni šoumen. Umro je od raka 2000. godine.

Priča o iveru i kladi postaje aktuelna ovih dana kad Ianov sin Baxter Dury nastavlja porodičnu tradiciju uspeha; njegov najnoviji singl “I’m Not Your Dog” ne samo da je jedan od najboljih prošlogodišnjih singlova, već perfektan muzički statement koji povezuje electro beat, francuski šarm i neodoljivu melodiju koja se učitava u pamćenje. Neko je tačno primetio da pesma zvuči kao kad Gary Numan upozna Pet Shop Boys koji su slušali Sergea Gainsburga. Šta tek reći o stihovima koji se ne zaboravljaju: “I'm not your fucking friend/ Trying to be though/ Trying to feel it/ Trying to be it/  Ce n'est pas mon problem/ Je ne suis pas ton chien/ Ce n'est pas mon problem/ Je ne suis pas ton chien/ I’ve been following you everywhere/ Some people like to show/ Some people like to watch/ I watch a bit too much/ You show too much”.

Uzgred, Baxterov album “The Night Chances” je, bez laskanja, maestralan. A, sad, ponovo, još jednom, pa još jednom, preslušajte “I’m Not Your Dog”. Nikad dovoljno uživanja!

WAX TAILOR – Just A Candle (ft. Mark Lanegan)

Poznat kao pevač koji rado sarađuje sa mnogim interpretatorima i bendovima (Isobel Campbell, Cold Case, UNKLE, Neko Case, Christine Owman. PJ Harvey, Bomb The Bass, Pelle, Greg Dulli, Moby), američki kantautor Mark Lanegan nastavio je da neguje ovu tradiciju: nedavno je snimio pesmu “Just A Candle” koju potpisuje francuski kompozitor, aranžer i producent Jean-Christophe Le Saoût, poznat po svom umetničkom imenu Wax Tailor. Sa pet samostalnih albuma na kojima je svaki put sarađivao sa novom ekipom gostiju, Le Saoût je postao jedan od vodećih trip hop/electro producenata Francuske. Njegov najnoviji, šesti LP “The Shadow Of Their Suns”, objavljen pre mesec dana, dobio je veliki publicitet upravo zbog Lanegana čiji nestvarni glas – negde na razmeđi između Toma Waitsa i Leonarda Cohena – proizvodi neku vrstu depresivnog ushićenja, mešavinu tuge i nade, lebeći iznad raskošne downtempo matrice u kojoj je topla elektronika u prvom planu.

Dramatični stihovi pesme “Just A Candle” predložak su za duhovnu katarzu: “I went walking through the graveyard/ With a candle, just a candle, to light my way/ Looking for the handle, to the doorway/ To take me home, take me away/ We are made of light and shadow/ Come tomorrow will all the sorrow, be a memory made/ I’d be a lion in the heath, feeding on my kill/ Blood upon my teeth”.

Mada je tek februar, izvesno je: ovo je jedan od najboljih singlova 2021!

DEATH VALLEY GIRLS – Hold My Hand

Da se upoznamo: Death Valley Girls su kvartet iz Los Anđelesa), vlasnici četiri izuzetna albuma; “Street Venom” (2014), “Glow in the Dark” (2016), ”Darkness Rains” (2018) i “ Under The Spell of Joy” (2020). Žanrovski smešteni u garage/rock space, Death Valley Girls svoju inspiraciju traže i nalaze u šezdesetim i sedamdestim godinama, kad su pop psihodelija i moćni rock-dance ritmovi carovali. Pesma “Hold My Hand” malo je remek-delo: starinske klavijature uvod su u hipnotičku melodiju sa višeglasnim refrenom uz jake bubnjeve, punky vocal i efektni gitaristički solo – ukratko, sve na svom mestu za dva minuta i 43 sekunde. Pravo uživanje u muzičkom vremeplovu!

Posebno je zanimljiv video koji je sastavljen od preko šezdeset različitih umetničkih radova, izloženih u američkim galerijama: kakofonija boja, oblika, simbola i reči, podseća na originalnu instalaciju i perfektno se uklapa sa zvučnom slikom. Za dobru energiju i još bolje raspoloženje!

LUWTEN – Control

Evo nas u Holandiji gde nas čeka pevačica Luwten (pravo ime Tessa Douwstra) sa svojim najnovijim singlom „Control“, pesmom koja čulno povezuje elektronske beat ritmove sa chill out melodijom. Idealna za totalnu relaksaciju, „Control“ je vežba uzdržanosti, gde je sve podređeno plutajućoj atmosferi uz prigodan tekst: „For a little bit I remember it clearly/ Got a hold of it/ But now I'm losing it, nearly/ Like a melody/ Without boundaries, fleeing/ Hard to keep track of it/ It has a mind of its own“. Privlačna boja glasa, minimalistička produkcija i downtempo ritam neodoljivi su aduti ove radio friendly pesme čija electro-jednostavnost emituje cool signale dobrog raspoloženja.

LA FEMME - Disconnexion

Francuski bend La Femme koji predvode gitarista Sacha Got i klavijaturista Marlon Magnée, još davne 2010. objavio je svoj prvi EP; u međuvremenu, pojavili su se albumi „Psycho Tropical Berlin“ (2013) i „Mystère“ (2016), a nedavno i najnoviji LP „Paradigmes“. Ono što La Femme rade može se opisati kao bizarna sinteza punk psihodelije, elektronike a la Kraftwerk i disco beata, sve začinjeno elementima iz žanrova kao što su coldwave ili yéyé. Najbolji primer ovog crossovera jeste najnoviji singl „Disconnexion“ gde se mešaju art deco, kabare, cirkus i egzistencijalne intelektualne diskusije o sudbini čovečanstva: neodoljiva electro podloga prošarana ženskim vokalima zarazno je hipnotična i fukcioniše kao kičmeni stub numere u kojoj se neprestano dešava nešto neočekivano i uzbudljivo.

La Femme majstorski organizuju fantastično muzičko putovanje koje je još atraktivnije dok gledate suludi video spot; montaža i koncept povremeno podsećaju na film „Metropolis“ Fritza Langa, što čitavom projektu daje novu retro dimenziju. Malo, šašavo remek-delo!

FENNE LILY – Alapathy

Rođena u Londonu, odrasla u Bristolu, Fenne Lily je od malih nogu bila fascinirana muzikom; zahvaljujući kolekciji ploča njenih roditelja odmah se zaljubila u T.Rex, Velvet Underground, Joni Mitchell, a zbog P.J.Harvey počela je da svira gitaru. Nakon mnogih gostovanja po lokalnim festivalima i barovima, objavila je album “On Hold”, kolekciju vrlo intimnih pesama u kojima je progovorila o svojim tinejdžerskim opsesijama. Indie folk je, recimo, bio zaštitni znak ove ploče.

Nedavno je Fenne Lily postala vlasnica nove LP ploče “Breach” koja je muzički raznovrsnija; njena verzija akustičnog rocka ovog nas puta vraća u retro prostore koje su nekad, na primer, okupirali Young Marble Giants. Pesma “Alapathy” poseduje neodoljiv ritmički tempo, zahvaljujući jednostavnim gitarističkim akordima, presečenim fuziranim solom, što stvara prostor za diskretnu ali ubedljivu interpretaciju Fenne Lily, čija je snaga u emociji, ne u jačini glasa. Povrh svega, njeni tekstovi uspevaju da u isti mah budu privatni i univerzalni, baš kad u numeru “Alapasthy” u jednom trenutku kaže “when it all breaks down you’re a lot like me” ili u drugoj numeri “I used to hate my body/ Now I just hate you”. Da skratimo priču: sjajan singl, odličan album, impresivna kantautorka.  

DEAD PONY – Sharp Tongues

Sa nekoliko singlova i nešto više koncerata, škotska grupa Dead Pony već je postala hype koji greje srca punk navijača. Njihov singl “Sharp Tongues” minimalistička je katarza kojom dominiraju dramatično emocionalni glas pevačice Anne Shields i instrumentalno virtuozni upadi gitariste Blair Christona. Sve pršti od energije i potrebe da se pleše uz ovu indie veselicu. Kratko i efektno. 

DOVES - Prisoners

Nakon jedanaest godina, mančesterski bend Doves konačno je prošlog septembra objavio novi album „The Universal Want“. Duga pauza kao da je bila inspiracija za Doves koji posle propuštene decenije imaju jednu od najboljih ploča svoje duge karijere. Mada su već pedesetogodišnjaci, Doves (u nepromenjenom sastavu: Jaz Williams, Andy Williams, Jimi Goodwin) nisu ništa manje energični kao nekad, naprotiv; njihove pesme poseduju bogatu lepezu čvrstih melodija, kompaktnih refrena i nostalgičnih tekstova u čiju se iskrenost ne sumnja, kao u numeri „Prisoners“ gde se stihovima obraćaju svojim fanovima: „Hello old friend/ It’s been a while/ It's me again/ We're just prisoners of these times“.  

Pomenuti singl postavlja visoke standarde kojima su Doves skloni: besprekorno emocionalna melodija ukrašena je nizom instrumentalnih intervencija, od kojih je gitaristički solo spektakularan, baš kao i prekrasni vokali. Šlag na tortu je prateći video za pesmu „Prisoners“: briljantni film koji promišlja o životu kroz prizmu pandemije i otuđenosti.

WOLFHOUNDS – Can't See The Light

Malo je grupa s tako neobičnom karijerom kao što je imaju Wolfhounds, engleski noise pop bend osnovan još daleke 1985. S radom su prestali 1990, ali su se 2005. ponovo okupili i nastavili da objavljuju zanimljive albume, kao što je „Electric Music“ izdat pre nekoliko meseci. Udarni singl je pesma „Can't See The Light“, psihodelični zvučni komad koji miksuje retro sedamdesetih i novotalasnu energiju osamdesetih, uz angažovan tekst spram tekuće britanske politike. U pisanom manifestu za pesmu „Can't See The Light“, Wolfhounds objašnjavaju: „A spitball of melancholy fury, it’s an explosive tune relating how anger turns inward after the low expectations of a country’s myriad self-defined gatekeepers have crippled the ambitions of those who want change for the better“. Tačno i ubitačno.   

Oceni 5