Skupština Srbije izabrala tužioca za ratne zločine
Pokri24

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Živeti s bitangama i zlikovcima

Na sednici Skupštine Srbije, održanoj 16. maja, Snežana Stanojković izabrana je za tužiteljku za ratne zločine; za nju su glasala 153 poslanika, protiv su bila dva, a 14 ih nije glasalo. Milan Petrović, koji je dosad obavljao funkciju rukovodioca i Tužioca, nije dobio nijedan glas.

Uoči izbora, dosadašnji tužilac Vladimir Vukčević, koji je ovu funkciju obavljao u dva petogodišnja mandata, rekao je, na tribinama Danasa, između ostalog, da je u Srebrenici počinjen genocid, te da su "Srbi počinili više ratnih zločina". Vukčević je naglasio da Snežana Stojković nije bila pomoćnica tužioca, te da se "lažno predstavlja". Vlada Srbije navela je kako je Snežana Stanojković bila tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine od 1. marta 2008. do 31. decembra 2009. kada je izabrana za zamenika tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Ona je, pak, istakla da će se najviše posvetiti podizanju optužnica za ratne zločine počinjene protiv Srba, te da će se zalagati za suđenje u odsustvu.

Snežana Stanojković predočila je program za petogodišnji rad Tužilaštva u kojem ne pominje žrtve koje nisu srpske nacionalnosti. Ona je insistirala na zahtevu da je od Tužilaštva BiH trebalo tražiti dokumentaciju o navodnim zločina nad Srbima. Podizaće, kako je rekla, optužnice za zločine počinjene protiv Srba u Hrvatskoj, a "odmah" će procesuirati zločine počinjene u vojnoredarstvenim akcijama "Bljesak" i "Oluja".

Snežana Stanojković bila je kandidat za tužioca za ratne zločine u decembru 2015, ali tada niko od kandidata. nije dobio potrebnu većinu glasova za izbor. Tada je od pretpostavljenog tužioca Vladimira Vukčevića zavredela, kako je rekao, "jedva trojku". Prvi program rada Snežane Stanojković bio je, blago rečeno, skandalozan, budući da je najavila saradnju sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom (u drugom je ovu nameru izbacila).

Iako je zamišljano kao institucija tranzicione pravde i veoma bitnog segmenta suočavanja s prošlošću, od svog osnivanja 2003, rad Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije obeležili su selektivne optužnice, tendenciozno dodvoravanje vrhovima države, sa ciljem da se umanji ili negira državno učešće u osmišljavanju i realizaciji ratnih zločina. Postupci protiv optuženih su otezani, a čestu su bili obeleženi bahaćenjem i korišćenjem dokumenata iz nezavršenih predmeta vojnog pravosuđa. Pored negiranja stvarne prirode i umanjivanja značaja počinjenih zločina, svojim nastojanjem da se, u skladu sa očekivanjima predominantnog dela javnog mnjenja, u radu na procesuiranju izvršilaca ratnih zločina uspostavi nekakav veštački nacionalni balans i ravnoteža, rad Tužilaštva obeležili su brojni kompromitujući pokušaji da se, umesto na dokazima, pojedine optužnice kreiraju na bazi predrasuda i unapred zadatih ciljeva. Kao i skandali vezani za zaštitu svedoka i ozbiljne političke implikacije koje su se ogledale u narušavanju teško uspostavljenih regionalnih odnosa. Iznad svega, rad Tužilaštva za ratne zločine obeležio je glavni tužilac Vladimir Vukčević, koji je sa pozicije formalnog šefa ovog državnog organa, njegovim aktivnostima dao svoj lični pečat.

Nakon Vukčevićevog bahaćenja i okrutnog "suživota" u njegovoj režiji, najavljaju se, dakle, novi procesi, nove desetine nevinih zlikovaca, morbidni "suživot" sa zlikovcama i bitangama. Srbijansko pomirenje i budućnost.

Oceni 5