Krvavo lišće ljudskoga mesa
Wind 01 S

Photo: Facebook

Živi vetar

Puno je vetra groblje,

Jaukom poludelog vetra

Što čupa kose od bola,

Od bola i jada besmislenog.

 

Na grobu jednom, gle, nikao divan cvet,

Krilat ko osmeh nekada one

Što sada dole spi.

 

O, to i jeste njeno bivše oko,

Taj krilati cvet!

 

Uveri ga, slepi vetre,

Vetre!

Razmahni krilima, vetre,

Tako silno da više razlike ne bude između neba i tebe.

 

Zvezdama li to vetar,

Krilima zvezdanim lupa li to vetar,

Ogromno oko okeansko,

Ili to moje srce ne otkucava ravnomerno?

 

Ah, šta mi sva ta pitanja znače,

Za ovo krvavo lišće ljudskoga mesa!

(1929)

Oceni 5