Živimo a zemlju pod sobom ne ćutiš

Živimo, a zemlju pod sobom ne ćutiš,

Na deset koraka naš zbor nećeš čuti.

A polurazgovor gdje je dosta, tamo

Kremaljskoga se gorštaka sjećamo1 .

Masni su, ko crvi, prsti mu debeli2,

Ko teg od puda je tačno sve što veli,

I smijanje očurda-žohara

I blijesci sa njegovih sara.       

Oko njega vođa tankovratih3 šljam, a

Igra se polu-ljudi uslugama.

Ko zviždi, ko cmizdri, a ko mijauče,

Samo on igra piljaka i tuče.

Ko potkovu, ukaz za ukazom, kom u  

Bok, kom u čelo, u vjeđu, oko mu.

Kakva god presuda – to je malina4

I široke grudi Osetina5. 

1. Postoji mnogo žešća varijanta ovog distiha: “Samo je čuti kremaljskoga gorca / Razbojnika i seljakomorca”. Gorac je, naravno, gorštak, a tu riječ je uporijebio Sima Milutinović stihovima: “Lisičenje nije svično lav’ma / Ni vite’zma prepadat’ se išta / A još manje prezirati gorce”. A glede ”seljakomorca” (u originalu:”mužikoborca”, što je napravljeno prema ikonoborec – onaj koji uništava ikone), treba znati sljedeće: poslije povećanja prinudnih otkupa u kolhozima 1931-1932.godine, javio se nagli pad proizvodnje koji je, uz rast otkupa u zimu i proljeće 1932/1933. godine, doveo do gladi u seoskim rejonima Ukrajine, Dona, Sjevernog Kavkaza, Nižnjeg i Srednje Volge, Južnog Urala  i Kazahstana: od gladi je umrlo, po raznim ocjenama, između 2 i 5 miliona ljudi.

2. ”Masni su, ko crvi, prsti mu debeli” – o pjesniku Demjanu Bjednom Nadežda Mandeljštam veli: ”Bio je toliko neoprezan da je zapisao u dnevnik da nerado posuđuje knjige Staljinu, zato što Staljin ostavlja za sobom otiske svojih masnih  prstiju na bijeloj stranici”.

3. ”Vođe tankovrate” – Nadežda Mandeljštam kaže: “Atribut ‘tankovrati’ potekao je od pogleda na sliku Molotova. Osip je zapazio da Molotov ima tanak vrat koji viri iz ovratnika, natkriljen sitnom glavicom. – Kao u mačke – rekao je Osip”.

4. “Kakva god presuda – to je malina“ – u govornom ruskom jeziku postoji obrt: “Eto prosto malina!“, što znači:  “to je divota“, ali tako se ne može prevesti, jer malina znači i jagoda, što je aluzija na Staljinovog egzekutora Henriha Grigorijevića Jagodu koji je organizovao proces protiv Zinovljeve grupe. Ova pjesma je bila glavni okrivljujući materijal nakon pjesnikovog hapšenja u noći 13/14 maja 1934.

5. “I  široke grudi Osetina“ –  Staljinova majka je bila Osetinka. U Ljermontovljevoj poemi ”Demon” karavan u kojem je Tamarin ženik vozio svadbene darove napali su Osetini, ubili mladog kneza, a karavan opljačkali. Osetine su smatrali razbojnicima. Nije poznato jesu li takvi bili u istinu, ali takvim su smatrani. Otkako je ušao u Kremlj, Staljin je bio razbojnik (Meja Abramova).  

*Preveo Marko Vešović