Život piše najluđe drame

Serije

The Pale Horse (mini serija, 2020)

Iako je snimljena prema istoimenom romanu Agathe Christie, ova BBC-jeva dvodelna adaptacija nudi novo čitanje, unekoliko modernije i otvorenije za tumačenja. Za razliku od većine krimi priča (i zakonitosti žanra), novi The Pale Horse daje prednost misteriji i, pored toga što nudi razrešenje i epilog, uspeva da ima otvoren, pomalo čak i zbunjujući kraj, nudeći nam mogućnosti za niz tumačenja i ostavljajući odškrinuta vrata za potencijalnu drugu sezonu.

Takvo poigravanje sa klasikom i favoritima publike nije (o)lako prihvaćeno, pa su zabeležene brojne oštre reakcije publike. To što većina ne voli da se menja ono što joj je već poznato sasvim je očekivano, ali ekipi koja stoji iza ove adaptacije treba odati priznanje za to što se usudila da isproba nešto novo, pritom suštinski ostajući verna originalu. Duhovito, šarmantno, ne bez socijalnog komentara, s jedva primetnom oštricom uperenom u idealizovane šezdesete godine prošlog veka. Gledati i uživati!

Stateless (1. sezona, 2020)

Ova serija se rađa u okvirima koje su skicirali istiniti događaji, a iza nje stoje Cate Blanchett, Tony Ayres i Elise McCredle. Inspiracija je došla iz života Cornelie Rau, bivše stjuardese koja je provela deset meseci u australijskom centru za izbeglice. Priča o državljanki Australije koja je završila u kampu za izbeglice u sopstvenoj zemlji pokrenula je mnoga pitanja.

Korist je bila u tome što se više pažnje obratilo na okrutno postupanje prema onima koji spas potraže u Australiji. Šest epizoda je solidno napravljeno, te odglumljeno, ali je problem u tome što se u svetu izbeglica fokusiraju na belkinju, te sporedne junake koji su takođe beli, pa potpuno zapostavljaju one čije nedaće traju decenijama. Uprkos tome priča je ispričana, pa bi, dok se ne pojavi neka bolja, mogla da posluži za bolje razumevanje problema koji nisu naši. Još uvek.

Code of a Killer (mini serija, 2015)

Kako se „zlatno doba“ televizijskog dramskog programa bliži kraju, za šta su drama i televizija zapravo najmanje krive, tako se i otkrivaju neka skrivena TV blaga u formi zapostavljenih, neprimećenih i zaboravljenih serija. Code of a Killer je jedna od onih kojoj se ta nepravda mora ispraviti. Jer, iako se bavi jednim od najvažnijih naučnih dostignuća 20. veka, ova serija to čini bez pompe, trikova i senzacionalizma. Toliko je racionalna, umerena i valjano usmerena, da je nakon svih mogućih odgledanih trilera, misterija i whodunit saga pravo čudo videti ovako urađenu seriju.

Code of a Killer je dokumentarna drama o počecima DNK forenzike, osamdesetih godina prošlog veka. Ono što se danas, naročito u filmovima i serijama, uzima zdravo za gotovo i  čini podrazumevajući sloj priče, ovde zapravo predstavlja suštinu zapleta i pokazuje nam šta bi bilo da pronalaženje zločinca na osnovu DNK nikad nije zaživelo u kriminalistici. Naime, otkriće Aleca Jeffreysa – očitavanje jedinstvenog DNK profila svakog čoveka – najpre je (i s velikom rezervom) korišćeno u svrhe utvrđivanja očinstva i roditeljstva uopšte (u seriji je prikazan slučaj tinejdžera poreklom iz Gane koji je bio pred deportacijom sve dok DNK testom nije utvrđeno da je zaista sin svoje majke).

DNK profil kao dokaz u rešavanju ubistava prihvaćen je par godina nakon Jeffreysovog otkrića, a pitanje je da li bi i do toga došlo da istraga o silovanju i ubistvu dveju devojaka nije završila u ćorsokaku. Posle višegodišnje bezuspešne potrage za ubicom, detektiv David Baker obratio se Jeffreysu kao poslednjoj nadi. Da ne znamo da se radi o istinitim događajima, verovatno bismo dešavanja u ovoj seriji okarakterisali kao neverovatna i naivna. Međutim, život piše najčudnije drame, to je već utvrđeno.

Ono što su autori ove TV drame besprekorno napravili jeste priča o monstruoznim zločinima, beskrupuloznom zločincu, smrti, patnji, frustracijama, gotovo četiri godine potrage i agonije, jedinstvenom istorijskom trenutku i naučnom otkriću – sažetim u dve epizode, odnosno dva sata tokom kojih ništa bitno nije propušteno, ni preko čega nije pretrčano, ništa nije zbrzano. Štaviše, serija je spora, precizna, detaljna, pravi slow burner u najboljem mogućem smislu.

Uz sve to, i pored takve priče, ne vidimo niti jednu scenu nasilja, silovanja, ubistva, nema u kadru ni krvi ni leševa, akcije, jurnjave, oružja – sve je u nagoveštaju, priči, izveštaju, a tako snažno deluje i privlači gledaoca. Jedna od najboljih serija koju nikad niste gledali.

Banshee (2013 – 2016)

Banshee je sveopšta ludnica u kojoj nikada nije dosadno. Iako bi moglo da se pomisli da je priča o zamenjenim identitetima već potrošena, ova serija uspeva da je izvede do kraja, te gledaoca natera da se zaljubi u glavne junake.

Sezone se tanje na mnogo mesta, te slabe tačke ponekad nerviraju, ali kad god se to dogodi junaci se svuku goli, te se prepuste seksu koji je malo više od glume. I to pali. Kao i u mnogim drugim serijama, i ovde su loši glumci ti koji narušavaju iskustvo, budući da i neobučeni statisti mogu da umanje scenu koja bi inače bila dobra.

Banshee uspeva da sve to preživi i postane materijal za bindžovanje, a najzrelija je treća sezona, koja donosi novog ubicu koji odnosi neke stare junake.

Film

The Prince - El Principe (2020)

San Bernardo, Čile, 1970. godina. Glavni junak Jaime – usamljeni dvadesetogodišnjak ophrvan narcizmom – učiniće zločin „iz strasti“, korak posle kojeg nema povratka.

Reditelj SebastianMunoz napravio je zanimljivu zatvorsku dramu, začinjenu homoerotikom i golotinjom koja se vidi i iz poslednjeg reda. Kada Jaime dospe u zatvor zatvorska ćelija je mnogo više od rešetaka i četiri zida. U hodnicima cvetaju ljubavničke drame, a zarad „ljubavi“ se čini sve – od pranja veša do ubistva. Lepi mladići su tamo prinčevi, a nežnost je u bliskoj vezi sa nasiljem. Film je zbog toga neprijatan, budući da sa današnje pozicije nasilje teško da može da bude deo bilo kojeg sveta koji se tumači kao ljudski. Uprkos tome priča je dobro ispričana, u dve vremenske paralele, a scenografija pleni, iako je od početka jasno da muškarci u ovaj zatvor nisu došli zbog enterijera.

Sputnik (2020)

Nazivaju ha „Alienom“ za nove generacije, i znate šta – prilično su u pravu.

Triler o vanzemaljskoj opsadi u doba Hladnog rata debitantsko je delo reditelja Egora Abramenka. Možda zbog toga ne donosi neke revolucionarne ideje, ali ipak uspeva u jednom – da probudi pojedine strahove iz stvarnog života.

Pomenuti kultni film Alien baca senku na ovo novo delo, jer da nije njega možda bi se od novajlije manje očekivalo. Film se ovako neizbežno upoređuje sa, slobodno možemo reći, uzorom, ali Abramenko, srećom, nudi svež ugao, te novog neprijatelja iz kosmosa, koji je milosrdniji prema svom domaćinu.

Monstrum tako nije Xenomorph, a reditelj je uradio domaći zadatak, te se postarao da film bude i o onima koji su preživeli, a ne samo o posetiocu iz svemira.

Tenderness - La tendresse (2013)

Petnaest godina nakon razvoda Frans i Lisa kreću put francuskih Alpa, da bi se pobrinuli za svog odraslog sina koji je slomio nogu. Tokom putovanja oživljavaju uspomene i emocije, koje ih povezuju uprkos tome što su odlučili da se rastanu. Iako početak izgleda kao premisa za komediju, rediteljka Marion Hänsel napravila je sjajnu priču, a planine služe kao umirujući efekat, ali i nešto što se oseća kao opasnost koja im visi nad glavama.

Retko koji film uspe da ovako dobro protumači emocije, te opiše porodične odnose i ljubav koja pomaže čak i kada se članovi raziđu. Podrška je jedino što se računa.

Knjige

Edi Rama „Žrtvovanje“

„Žrtvovanje“ („Kurban“ u originalu) Rama je pisao nakon poraza na lokalnim izborima 2011. godine, iz pozicije čoveka koji je na zalasku političke karijere ili bar pred novim poglavljem. Ispostavilo se da je reč o ovom drugom. Rama je već 2013. postao premijer Albanije. Danas teče njegov drugi mandat. 

„Žrtvovanje“ nije ni politički pamflet, niti intimna ispovest, već svedočanstvo političara koji je u borbi za bolju i drugačiju rodnu zemlju dao sve što je mogao. Reč je o subjektivnom, emotivnom, otvorenom štivu koje nas detaljno upoznaje sa kontekstom, akterima i događajima na albanskoj društvenoj i političkoj sceni. Brojna nama nepoznata imena i situacije mogli bi nekoga odvratiti od čitanja, ali imajte na umu da to piše čovek čija je jedna od parola da nikad ne bude dosadan. Njegove rečenice su duge, brze, pune naboja i pitkih digresija koje vuku na dalje čitanje. A „likovi“ koje srećemo, makar i da za njih nismo čuli, poznati su nam iz naših svakodnevnih prilika, sa medijske i političke scene. Baš kao što je i rečeno – sve je više sličnosti među nama kako godine prolaze.

„Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja“, govorio je Đinđić. Albanija ima tu sreću da u budućnost ide bez žaljenja, kajanja i nenadoknadivih gubitaka. Još jedna vredna lekcija za nas.

Više pročitajte ovde.

James Joyce „Uliks“

Dok su u Prvom svetskom ratu milioni ginuli pod zastavama država kojih već odavno nema, Džojs je, seleći se između Trsta, Pariza i Ciriha, pisao veliki roman o povratku kući. Kada ga je, godinama kasnije, jedan irski patriota strogo upitao: „Šta ste radili za vreme rata?“, Džojs je odgovorio: „Napisao sam Uliksa. A vi?“ (Dejan Novačić)

Uliks je nešto čemu se vraćamo, verovatno zauvek, uglavnom preko leta.

Pesma

The Killers – Dying Breed

Novi album Killersa je tu, a četvrti sing Dying Breed podseća nas na najbolje dane ove grupe i ritmom poziva na ples, evocirajući atmosferu velikih koncerata, kad se refren peva uglas!

Nostalgija

Strangers on a Train (1951)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Film Alfreda HitchcockaStrangers on a Trainiz 1951. godine zasnovan je na romanu Patriše Hajsmit, a za veliko platno adaptirao ga je čuveni Rejmond Čendler. Reč je o dvojici muškaraca koji odlučuju da „zamene“ ubistva, odnosno da ubiju metu onog drugog kako bi sakrili svoje motive.

The Valley (Obscured by Clouds) - La vallée (1972)

Kada Viviane, supruga mladog diplomate, u Papui sretne zgodnog avanturistu i njegove vesele prijatelje, život joj se menja iz korena. Različiti svetovi se sudaraju, a u centru svega je perje rajskih ptica, opijati, džungla i slobodna ljubav. Sceni se, ipak, bliže najcrnji oblaci.

Dokumentarni film

Just Don't Think I'll Scream - Ne croyezsurtout pas que je hurle (2019)

Nakon rastanka od partnera,Frank Beauvais se povukao u francusko selo Alsatian. Proveo je godine opsesivno gledajući filmove, a iz toga je nastalo ljubavno pismo u obliku dokumentarnog filma. Audio-vizuelni dnevnik spoj je scena iz filmova koje su snimili drugi i teksta koji je napisao autor. Priča o slomljenom srcu koja se uči napamet.

Indianara (2019)

Indianara diže revoluciju boreći se za prava transrodnih* osoba u Brazilu. U moderno vreme organizacije koje se bore za prava kvir zajednice i dalje trpe napade, pa su borci potrebni kao i pre, ako ne i potrebniji. Često zaboravimo da pored zemlje u kojoj živimo postoje i druge, koje vode slične borbe, a učenje o njima je dragoceno.

Video igre

Microsoft Flight simulator i marketing: Stvaran svet iz reklame

Novi Microsoft Flight simulator privukao je veliku pažnju. U pitanju je prilično realistično iskustvo letenja po planeti Zemlji, a kreatori su nedavno ponudili snimak na kojem se vidi igra, te snimak iz drona, a u pitanju je dobar marketing.

Tako se dobio još jedan dokaz da je Microsoft Flight Simulator 2020 jedna od lepših simulacija do sada. Radi se o igri koja „nema granica“ i ima toliko detalja, pa je preciznija nego što su kreatori prvog dela iz 1982. godine mogli i da sanjaju. Nova simulacija je podigla standarde za buduće video igre i pokazala dokle PC gejming može da ide. Zahvaljujući kapacitetima Azure cloud-a, te bogatim bazama podataka, ova igra može da se širi kao ni jedna pre. Upravo zbog toga zahteva jači hardver, pa su joj prohtevi otišli dalje od onoga što proizvođači danas mogu da ponude.

Budući da topografske informacije svako brdo i planinu u igri rekreiraju skoro potpuno precizno, a satelitski snimci garantuju da su svi veći putevi skoro potpuno verodostojno prikazani, zanimljivo je da se gameplay uporedi sa snimkom stvarnog sveta.

*Kontrapreporuke

Biohackers (1. sezona, 2020)

Iako su glavni junaci simpatični, to nije dovoljno da se zadrži pažnja gledalaca.

Chemical Hearts (2020)

Filmovi o tinejdžerima i odrastanju su neophodni, ali ovaj film nije.