Film "Come As You Are" (2019)
Come As You Are

Photo: IMDb

Život s hendikepom

Come As You Are

2019.

režija: Richard Wong

scenario: Erik Linthorst

uloge: Grant Rosenmeyer, Hayden Szeto, Ravi Patel, Gabourey Sidibe, Janeane Garofalo, C.S. Lee, Jennifer Jelsema, Martha Kuwahara

Come As You Are je primer po mnogo čemu uspelog »remakea« stranog filma u američkom »indie« ključu. Belgijski izvornik iz 2011. godine, Hasta la vista u režiji Geoffreya Enthovena, u suštini je imao univerzalnu »feel good« privlačnost pomešanu sa takođe univerzalnom ozbiljnošću teme (seksualnog) života osoba sa hendikepom (koje društvo, nevezano za njegovu progresivnost, još uvek vidi uglavnom kao aseksualna bića), a prelazi od komedije do drame bili su izvedeni glatko. »Road trip« od Belgije do Španije zamenjen je putovanjem kroz Ameriku do Montreala u Kanadi, kulturološke razlike su vidljive u svojstvu »začina«, dok je suština ostala ista.

Strukturiran u tri čina, film počinje ekspozicijom u kojoj upoznajemo likove. Prvi od njih je Scotty (Rosenmeyer), kvadriplegičar od rođenja na čijem telu jedino rade, kako on kaže, usta i alatka. O njemu se brine njegova samohrana majka (Garofalo), a scena otvaranja, iako deluje kao da je posuđena iz neke nepristojne komedije, ovde sasvim služi svrsi da nas upozna sa njegovom nemoći, frustracijom i mehanizmima kompenzacija: Scotty je pomalo govnar, opterećen je seksom i prostak je. U rehabilitacionom centru koji posećuje će upoznati kolegu i rivala Matta (Szeto), »novog dečka«, paraplegičara i bivšeg sportistu. Njegov tip frustracije je drugačiji, a o prirodi njegovog hendikepa kao svojevrsne tranzitne faze ćemo naučiti tokom filma »na kapaljku«, taman koliko treba. Matt se takođe želi othrvati svojim zaštitničkim roditeljima (Lee, Jelesma), pa će zgrabiti priliku u vidu putovanja koje predlaže Scotty. Treći pridruženi član je Mo (Patel), slepi mladić i takođe devac koji radi u Centru.

Putovanje do Montreala ima svoj cilj u bordelu specijalizovanom za pružanje seksualnih usluga osoba sa hendikepom, a ekipu će prevoziti Sam (Sidibe) koja, na čuđenje trojca nije medicinski brat, nego medicinska sestra, a čiji će trezveni stav skriven iza energičnih verbalnih erupcija pružati toliko potrebni balans između Scottyjevog prostačenja i traženja pažnje, Mattove tihe ljutnje na celi svet i Moove učtive smotanosti. Između nje i Moa se tiho razvija romansa.

Na putu će ekipica upadati u svakojake nevolje. Kada shvate da su im roditelji za petama, a da Sam mora da prenoći u bolnici, oni će pokušati timski voziti kombi, Matt kao »oči«, Mo kao »noge i ruke«, a Scotty kao levo smetalo i moralna podrđka, što će rezultirati sletanjem s ceste i susretom sa policajcem koji pokušava biti politički korektan, ali zapravo ne zna kako komunicirati sa osobama sa hendikepom koje poredi sa svojim rođakom koji ima Downov sindrom. Četverac će upasti i u kafansku tuču sa nekim ljigavcima u Chicagu koja deluje malo isforsirano u smislu humornog efekta, ali ne smeta puno. Do cilja će na kraju stići, naučivši nešto važno o sebi, drugima i svetu koji ih okružuje.

Ono po čemu se Come As You Are razlikuje od »inspirativnih« površnih filmova je tretman uticaja hendikepa na ličnost. Oni nisu savršene osobe sami po sebi, pa se ne može sve svaliti na hendikep i nesreću. Matt zna biti okrutan iza poze dobrog i pristojnog mladića, a njegova opaska kako bi Scotty i Mo bili devci i da nisu hendikepirani, prvi zato što je šupak, drugi zato što je luzer, zapravo pogađa suštinu. Scotty je toliko opsednut sobom da ne vidi nikog drugog i njegovu patnju, dok Mo »biflanjem« podataka i specifičnih veština krije svoju nesigurnost, pa ispada smotan. Što se same tematike seksualnosti osoba sa hendikepom tiče, Come As You Are ne zalazi u psihološke dubine kao, na primer, Sessions (2012), ali makar notira mehanizam osnovne ljudske potrebe koju svet ne želi prihvatiti, što naše junake stavlja u konflikte, kako unutrašnje, tako i one sa okruženjem.

U smislu »castinga«, po sistemu političke korektnosti bi Come As You Are mogao biti označen kao propuštena šansa da se izaberu glumci sa pravim hendikepom i da im se da malo preko potrebne globalne pažnje, posebno zbog toga što nijedan od trojice glavnih nije u takozvanom prvom hollywoodskom ešalonu. Opet, pred trojicu »zdravih i pravih« glumaca postavljen je kompleksan zadatak u smislu balansa u glumi hendikepa i sva trojica ga prolaze sa sjajnim ocenama. Grant Rosenmeyer ima savršen komičarski tajming, Hayden Szeto sjajno drži emocije pod kontrolom, a Ravi Patel ne karikira smotanost, iako se čini da je kostimografkinja Vivian Pavlos demonstrirala svoj smisao za humor oblačeći ga kao hipstera. Gabourey Sidibe je konstantna i odlična kroz ceo film, a izvrsno se drže i glumci u manjim, epizodnim ulogama.

Naravno, ima u Come As You Are i ponešto reciklaže i emocionalne manipulacije gledalaca, ali sve u svemu reč je o sasvim dobrom filmu koji je malo kasnio u smislu dolaska na bioskopski repertoar. Ali na ovu sušu, ovo je više nego dobra vest.

Oceni 5