Biti to što jesi
Labudovi

Photo: Milan Živanović/XXZ

Život, život

1

Ne verujem u predskazanja, ne primećujem
Znake. Ni od kleveta, ni otrova
Ne bežim. Na svetu smrti nema.
Besmrtno je sve. Besmrtno je sve. Nisam se
Bojao smrti u sedamnaest godina,
Ni u sedamdeset. Toliko je svetlosti i sveta,
Nema tame ni smrti na tom svetu.
Svi smo na morskoj obali,
A ja sam jedan od onih koji vuče mrežu
Kada dođe plićak besmrtnosti.

2

Živite u kući – i ona se neće srušiti.
Prizvaću bilo koji vek,
Ući u njega i sagraditi sebi kuću.
Eto zbog čega su sa mnom vaša deca
I žene vaše za jednim stolom,
Jednim stolom za pradedu i unuka:
Budućnost se završava svaki čas,
I ako blago podignem svoju ruku
Pet svetlosti će ostati kraj vas.
Dane prošle tako jako
Oštricama svojim podupirem.
Lancem spasenoga merim vreme,
I putovah kroz njega, kao preko Urala.

3

Vek za sebe po svojoj meri biram
Na jugu se prašina razvejavala stepom
Visok korov se razlistao; skakavci su igrali,
Uglačana potkovica je svojim sečivom prorokovala,
I rekla mi kao monah da ću umreti.
Uzeo sam svoju sudbinu i učvrstio je u svom sedlu.
I sada sam dostigao budućnost u kojoj sam,
I povukao dizgine kao dečak.

Samo mi treba moja besmrtnost
Da bi mi krv tekla iz vremena u vreme.
Rado bih platio životom
Za sigurno mesto, stalno toplo.
Ne vodi li me to leteća igla života
Kroz svet kao konac.

Oceni 5