Španska TV serija „Sé quién eres“
Znam ko si S

Photo: Mediaset Espana

Zlo kao način života i ustrojstvo sveta

I baš kad sam pomislila: „Evo jedne serije o kojoj ne moram da pišem (jer šta to novo može biti izmišljeno u španskoj kriminalističkoj seriji)“, život me je gorko demantovao.

Šta to može biti drugačije u španskoj kriminalističkoj seriji? Sve!

„Znam ko si“ ili „Sé quién eres“ zaista počinje kao kliše krimi priča, ali kako ide ka završetku, obrti su sve učestaliji i neverovatniji. Kada vam se učini da epizode obiluju klišeima, uslediće sumanuto iznenađenje. Autori serije se prema gledaocima ponašaju u stvari isto kao glavni likovi jedni prema drugima i ostatku sveta – to su što su, ne posipaju se pepelom dok gaze preko leševa, ne trude se da postanu bolji i otelotvorenje su devize „cilj opravdava sredstvo“. Sve dok ne postanu tuđe sredstvo – onda postaju još okrutniji, ali promišljeniji. Još lukaviji i oprezniji. Ukratko – manipulativna đubrad. Zvuči mlako. Zvuči kao pohvala za plejadu predatora u seriji „Znam ko si“. Otuda i takav naslov. Oni se međusobno jako dobro poznaju i prepoznaju. Nema iznenađenja, svaki napad je očekivan, kontranapad je već pripremljen, socijalni darvinizam trijumfuje.

Nije tu reč o zlobi iz latinoameričkih sapunica, kad Čabela diže obrvu i skuplja usne dok kuje pakleni plan, nema predumišljaja koje likovima čitamo sa lica dok se grle i ne vide jedni druge, kao u „Melrose Placeu“, ne, nisu to sitne male pakosti za predškolsko. To je suvo, jasno, postojano zlo, zlo kao pokretačka i rušilačka snaga, zlo kao način života i ustrojstvo sveta, sveprožimajuće zlo – normalno, očekivano i uvek prisutno.

Zato nema velikog afektiranja, zločestog smeha i diletantskih pogleda. Premisa serije je da su ljudi pre svega zli i – nepromenljivi. Ono što je dobro i oni koji su dobri – biće skrajnuti i poraženi. Priča glavnog junaka, Huana Elijasa, to će i dokazati.

Elijas je moćni, ugledni i, naravno, korumpirani advokat koji vodi istu takvu kancelariju sa isto takvim poslovnim partnerom. Usput je i profesor na pravima, gde, kao i u samom svetu serije - nema pravde. Sve o Elijasovoj ličnosti, postupcima, poslovima i poduhvatima saznajemo naknadno, retrospektivno. On je na samom početku za nas, ali i za sebe tabula rasa. U scenama s početka vidimo ga ugruvanog, krvavog, izgubljenog nakon saobraćajne nesreće. Ubrzo će se ispostaviti da Elijas ima amneziju – čuveno pomagalo neinventivnih scenarista sapunica. Međutim, njegova amnezija je tu kako bi se dokazala teza da su ljudi po prirodi zli i da je za opstanak bitno da uguše svaku klicu dobra koju imaju u sebi, a javlja se u vidu griže savesti, nemirnog sna, anksioznosti.

I gle čuda – ugledni moćni advokat, prevarant i oportunista postaje dobar, brižan, savestan. I gotovo mu niko ne veruje da ima amneziju, naročito ne njegova žena Alisija, budući da je sa onim pređašnjim Elijasom izgradila imperiju zasnovanu na lažima, tajnama i drugim ljudima. Zapravo, jedino što predatori poštuju i preko čega ne gaze je porodica. Naravno, desi se tu i tamo neka izdaja, prevara i podmetanje, ali isključivo za opšte dobro i opstanak familije i njenih članova. Porodica je svetinja, porodične vrednosti su iznad svega, a gde su porodične vrednosti, tu su i spletke, zločini, zataškavanja, laži, a sve u ime višeg cilja.

Stoga će Alisija i još neki Elijasovi saučesnici iz „prošlog života“ teško poverovati u njegovu amneziju i promenu karaktera. Njima je jasno da se ljudi ne menjaju i ono „znam ko si“ upućuju upravo Elijasu.

Međutim, kako je sve u ovoj seriji obojeno dualnostima i kontrastima (dobro-zlo, svetlo-tama, uspon-pad), u mogućnost da se čovek, pa i Elijas, promeni na bolje veruju oni bolji, naivniji i samim tim slabiji likovi.

Svaki čin dobrote, ljudskosti, empatije u svetu ove serije osuđen je na propast i shvata se kao slabost. Svako ko pokazuje slabost biće uništen, to je jedino sigurno. Čim slab, odnosno dobar čovek pokaže da može da igra po pravilima onih drugih, čim probudi to zlo u sebi, bude pokvaren i beskrupulozan, biva nagrađen. Ako uradi nešto loše, a odvažno, pohvaliće ga upravo njegovi neprijatelji. Jer više i nisu neprijatelji. U istoj su grupi, sa istim ciljevima. Sve dok se nekom ne nađu na putu. Savezništva se tada prekidaju i dolazi do prirodne selekcije. Najjači i najbeskrupulozniji primerci opstaju. Čak i kada su žrtve. Ukoliko umeju da se izdignu iznad situacije i iskoriste sve što se može iskoristiti, opstaće.

To je slučaj sa Anom, Elijasovom nećakom, studentkinjom i potencijalnom žrtvom. U noći kada je Elijas doživeo saobraćajnu nesreću, ona je nestala, a njena sudbina postaje jedna od glavnih tema serije. Postoji sumnja da Elijas ima veze s njenim nestankom i da samim tim blefira da ima amneziju, ne bi li mu to bila olakšavajuća okolnost na eventualnom suđenju.

U priču o Aninom nestanku, mogućem ubistvu, te još nekim napadima i ubistvima koja se samo nižu kako serija odmiče upletene su dve porodice, istovremeno suparničke, te krvno i incestuozno povezane, nekoliko advokatskih kancelarija i interesnih grupa, javni tužilac, sud, novinari, studenti, javnost... I dok deluje da sve ide ka razrešenju i konačnoj pravdi, stvari se samo još više mrse i komplikuju.

Uspešno izbegavam sve spojlere osim jednog, najvažnijeg – pravde nema na kraju serije, nema je ni na vidiku, sve i da snime još 16 sezona umesto postojećih 16 epizoda od gotovo sat i po – pravde nema, niti će je ikad biti. Nakon poslednje scene došlo mi je da urlam: „Vreme je za pravdu, vreme je za istinu“, ali ne, u ovakvoj seriji takav kraj nije moguć jer bi izneverio čitavu ideju i postavku serije.

Navikli smo na odlične kriminalističke serije u kojima na kraju pravda ipak bude zadovoljena. Nije reč o zašećerenom happy endu, već priči koja dobija svoj epilog i u kojoj su institucije, kakve-takve, učinile sve da i dalje mislimo da uprkos svim društvenim anomalijama i štetočinama živimo u najboljem od svih svetova.

„Znam ko si“ ruši sve iluzije, želje fokus grupa i običnih gledalaca. Nestabilne i korumpirane institucije neće volšebno početi da rade kako treba, neće se promeniti preko noći, baš kao ni ljudi koji ih čine i kojima se bave. Svi će ostati da gledaju svoje male sitne interese i jure za profitom i prestižom. Opstaće samo oni koji su svesni toga i koji vode igru. Rat do istrebljenja nastavlja se iza kulisa, dok na površini gledamo idilične porodične odnose, opuštene večere s prijateljima i dražesne likove koji sanjaju svoju sreću dok vrebaju onog najslabijeg među njima.

„Znam ko si“ ne samo da je upućeno svakom liku pojedinačno, upućeno je i svakom gledaocu dovoljno naivnom da pomisli da će doći do bilo kakve moralne satisfakcije. Ili, u prevodu „Znamo šta želite, ali to nećete dobiti“.

Nema katarze, samo otrežnjenja.

 

Oceni 5