Zločin protiv čovečnosti

Trideset i pet godina presujem stari papir i za to vreme su mi skupljači papira ubacili u podrum toliko prelepih knjiga da bi i sva tri ambara, kada bi ih kojim slučajem imao, bila prepunjena.

Kada je završen Drugi svetski rat, neko mi je pred noge sasuo kotaricu knjiga, i kada sam se smirio i otvorio jednu od tih knjižurdi ugledao sam pečat Kraljevske pruske biblioteke, i kada su se dan posle roga sa tavanice podruma sručile još iste takve, u kožu povezane knjige, a vazduh počeo da treperi pozlaćenim obrezima sa natpisima, ustrčao sam gore gde su stajala dva dečačića i od njih sam saznao da se tamo negde kod Novog Strašeca nalazi šupa, a u njoj u slami toliko knjiga da oči jednostavno ispadaju iz duplji. Tada sam otišao do vojnog bibliotekara i krenuli smo u Strašice i tamo u polju pronašli ne jednu već tri pune šupe Kraljevske pruske biblioteke.

A kada smo se nauživali, dogovorili smo se i onda su vojni kamioni jedan za drugim čitavih nedelju dana odvozili u jedno krilo Ministarstva inostranih poslova te knjige dok se svet malo ne smiri, da se ta biblioteka vrati tamo odakle je i bila dovezena, ali je neko to bezbedno skrovište otkrio i tako je ta biblioteka bila proglašena za ratnu dobit i ponovo su kamioni odnosili knjige povezane u staru kožu na železničku stanicu i tamo su one bile tovarene u otvorene teretne vagone i pljuštalo je i čitavih nedelju dana je padala kiša, a kada su poslednjim kamionom stigli i ostaci knjiga, kompozicija je krenula kroz pljusak, i iz otvorenih vagona je kapala zlatasta voda izmešana sa gari i štamparskim crnilom, a ja sam stajao oslonjen o stub i bio sam užasnut onim čemu sam bio očevidac.

Kada je poslednji vagon nestao u sutonu pljuska, kiša mi se na licu mešala sa suzama, i kad sam izišao iz železničke stanice i ugledao policajca u uniformi, prekrstio sam ruke i najiskrenije sam ga zamolio da mi na ruke namakne lisice, gvožđa, bižuteriju, kako to zovu na Libenju, jer sam izvršio zločin protiv čovečnosti...

*Iz knjige “Klubovi poezije”, preveo s češkog Milan Čolić