XXZ magazin preporučuje
Someone Has to Die

Iz TV serije "Someone Has to Die"

Photo: Netflix

Zna se kako se obračunava s fašistima

Serije

Alguien tiene que morir – Someone Has to Die (mini serija, 2020)

Iz Španije nam ovoga puta na Netflix ne stiže bombastični triler, niti tinejdž hit, već ozbiljna dramska serija sa elementima krimića, trilera i misterije. U samo tri epizode sažeta je sva muka života pod Frankovom čizmom – sve inhibicije, zabrane, patnje, čitavi životi uništeni radi reda i poretka.

Ruže ne cvetaju ni bogatašima, te tako pratimo život porodice koja se trudi svim snagama da održi ugled i dominaciju u važnim društvenim krugovima, i to tako što će se najpre obračunati sa „izdajnicima“ u sopstvenim redovima, bili oni gej, komunisti, ateisti, preljubnici, Meksikanci... U takvim okolnostima ni krvno srodstvo ne igra važnu ulogu, pa je samo nebo granica raznorazna zlodela.

Stradaće svako ko se bude suprotstavljao tiho, miroljubivo, ko bude ćutao, bežao, ili probao da apeluje na zdrav razum. Ništa ne pomaže, zna se kako se obračunava s fašistima.

The Queen's Gambit (mini serija, 2020)

Snimljena prema istoimenom romanu Waltera Tevisa iz 1983, prati Beth Harmon od detinjstva do ranih dvadesetih godina, od odrastanja u sirotištu do šahovskih turnira po svetu... Njen talenat prvi uočava gospodin Shaibel, domar, sa kojim Beth najradije provodi vreme – u podrumu sirotišta, igrajući šah. Kako saznajemo u seriji, Harmon je jedna od onih intuitivnih šahistkinja, kojoj se potezi sami „javljaju“, najpre zahvaljujući genijalnosti, a potom i sedativima kojima su '50-ih godina u Americi legalno kljukali decu. Tako Beth pored toga što ispoljava neverovatan talenat u ranom detinjstvu, istovremeno razvija i zavisnost. Njenu borbu sa zavisnošću od tableta, a kasnije i alkohola, pratićemo sve vreme, kao i stalno vraćanje duhova prošlosti i pretrpljenih trauma, naročito u vezi sa majčinim odlaskom kojeg se živo seća.

Beth nije tek još jedna u nizu „kompleksnih ženskih likova“ građenih po šablonu (savršenog stila i boje kose/perike, uzgred), već jedinstvena ličnost, toliko složena da se čini da nikad ne prestajemo da je upoznajemo. Introvertna, čudna i povučena, a opet sa neverovatnom sposobnošću da se poveže sa drugima i razume ih, autodestruktivna i empatična, analitična i emotivna, praćena isto tako posebnim likovima. Anya Taylor-Joy zablistala je kao Beth Harmon, njena pojava je magična i harizmatično nenametljiva, a celokupni prikaz sveta šaha takođe prkosi očekivanjima. To se naročito odnosi na doživljaj i tretman Rusa i Sovjetskog Saveza, budući da Beth svoje najveće uspehe postiže upravo u jeku Hladnog rata.

Više pročitajte ovde.

Barbarians (prva sezona, 2020)

Serija Barabrians na male ekrane donosi latinski jezik, te priču o staroj Germaniji. Plemena su pod rimskom vlašću, što je dovoljan razlog za zanimljiv zaplet. Kao i mnoge serije ovog tipa i ova vrvi od seksa i krvi, ali i od slabih veza sa događajima koji su se tokom istorije zaista zbili.

Istina je da smo sve ovo već videli, ali: varvari su na vratima i trebalo bi da obratite pažnju.

Traces (mini serija, 2019)

Traces je jedna od onih standardno dobrih britanskih krimi drama, u kojoj nema mnogo mesta za propuste i prazan hod, ali ima za iznenađenja.

Nakon što se naša glavna junakinja Emma posle više od decenije vrati u Škotsku i rodni Dandi kako bi radila u forenzičkoj laboratoriji, slučaj nerešenog ubistva njene majke od pre 20 godina ponvo se otvara. Čini se da svi u gradu imaju neku tajnu, osim nje, da su na različite načine povezani i da uporno pokušavaju da sakriju istinu, što važi i za njenog rođenog oca. Tako Emma, pored već postojećih problema, otkriva da gotovo nikome ne može da veruje, naročito ne najbližima.

Deep Water  (mini serija, 2016)

Australijski noar, očigledno rađen po ugledu na skandinavski, donosi potresnu priču o događajima iz stvarnog života. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka zločini iz mržnje koštali su života mnoge gej muškarce u Sidneju.

Policijski par smešten je u moderno doba, u toku je istraga ubistva mladog gej muškarca, a izmišljeni slučaj se tokom četiri epizode polako povezuje sa zločinima iz stvarnog života. U Australiji se sa serijom emitovao i dokumentarni film Deep Water: The Real Story, priča o šokantno velikom broju nerešenih slučajeva ubistava pripadnika LGBTIQ+ zajednice.

Film

His House (2020)

Priča o izbeglicama dolazi nam kao horor film sa elementima uklete kuće, iako je najveći monstrum sistem koji one koji beže od rata ne vidi kao ljudska bića.

Bol (Sope Dirisu) i Rial (Wunmi Mosaku) stižu u Veliku Britaniju iz ratom zahvaćenog Sudana. Ne vidimo mnogo od puta koji su prevalili i na kojem su nogo izgubili dok nisu stigli do hladnog džepa zemlje koja se smatra bezbednom i naprednijom. Uprkos tome sve nam je jasno, jer dovoljno je da pomislimo o prelasku okeanau običnom čamcu, pa da nam se sledi krv u žilama.

Ispostaviće se da je boravak u zemlji koja je jednom kolonizovala rodni im Sudan, podjednako, ako ne i više, opasan kao i put ka sigurnijem kraju sveta. Bol iRialipak nisu obeshrabreni ni pritvorom i lošim životnim uslovima, niti kućom koja je u očajnom stanju, ali ih traume brzo stižu, te vode sve do neočekivanog preokreta.

Echo – Bergmál (2019)

Kroz 56 kratkih scena Echo nam približava moderni Island. Božić je, oni usamljeni su još više sami. U udaljenom delu zemlje gori jedna farma, u školi hor peva božićne pesme, u muzeju se jedna posetiteljka svađa sa svojim bivšim ljubavnikom. Svi junaci se bore sa prošlošću, ali i sa sadašnjošću koja je hladna i surova.

Giraffe (2019)

Antropološkinja u kasnim tridesetim godinama života stiže na ostrvo na jugu Danske. Plan joj je da proučava stanovnike i njihove običaje, ali ne i da se zaljubi. Na ostrvu se gradi tunel koji bi trebalo da ga poveže sa Nemačkom, među radnicima je i zgodni, mladi Poljak koji joj menja planove.

Film pokušava da skicira mesto pojedinca u opštoj globalizaciji, pa se svedočenja pravih ljudi, koji pričaju o posledicama izgradnje tunela, prepliću sa izmišljenom junakinjom i njenom zaljubljenošću, koja je takođe svojevrsni sudar kultura i pojedinaca iz različitih društvenih slojeva.

Knjige

Alesandro Bariko „Svila“

Premda je autor ne karakteriše kao roman, niti kao novelu, već kao „običnu priču“, Svila je knjiga s kojm ne možete da pogrešite – jednostavna, pitka, ne i plitka, stilski dobro uobličena, sažeta. Da se sa uživanjem pročitati za jedno popodne, zahvaljujući jezičkoj ekonomiji, a bogatstvu slika s druge strane. Samo nemojte pokušavati da je u vidu domaće radio drame poslušate na YouTubeu, jer se to neće dobro završiti, verujte.

Virdžinija Vulf „Gospođa Dalovej“

„Društvena stvarnost prikazana u Gospođi Dalovej (V. Vulf je prvobitno nameravala da roman nazove “Sati”), sve njene loše i dobre strane, svi aspekti života u tom okruženju – sve je duboko proživljeno i proosećano. Nema iluzije o objektivnosti u pisanju, o objektivno prikazanoj sveukupnosti sveta, o nepristrasnosti. Ali da li je ikada neki pisac bio nepristrasan? Ne bih rekla. Sada smo svesni da to nije moguće. Zavirimo onda u svet koji se ogleda u subjektivnosti KlariseDalovej, Septimusa i Recije Smit, Pitera Volša, gospođice Kilman… i, posredno, Virdžinije Vulf. Videćemo da nam je mnogo velikih istina saopšteno tim putem. U ovom tekstu ćemo se, međutim, baviti nesvakidašnjom slikom društvene klime koja verovatno ni jednog čitaoca nije ostavila ravnodušnim.“ (Valentina Đorđević)

Pesme

Opsesija serijom The Queen's Gambit vraća nas u šezdesete, među neke nezaboravne hitove. Čitav soundtrack je fenomenalan, što originalni, što „pozajmljeni“, a mi se ovom prilikom sećamo pesama koje obeležavaju dve jako bitne scene.

Nostalgija

Topaz (1969)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Sledeća na redu je priča Topaz, koja se bavi Hladnim ratom, francuskim agentima i kubanskom krizom.

Kratki film              

Wind – Szél (1996)

Inspirisan fotografijom The Three Women, koju je Lucien Hervé snimio 1951. godine, film Wind pretpostavlja šta bi moglo da bude izvan rama za taj snimak. Kamera se okreće, te nam pruža uvid u neprijatan događaj kojem fotografisane žene prisustvuju.

Dokumentarni film

Land of Madness – La terre de la folie (2009)

U jednoj oblasti u Alpima stopa samoubistava i ubistava je prilično visoka. Reditelj Luc Moullet traga za odgovorom na ovu misteriju, putuje u sela iz takozvanog „petougla ludila“ i intervjuiše meštane o zločinima koji su se dogodili u poslednjih 100 godina.

Video igre

World of Warcraft: Interna šala stara šesnaest godina

Jedna od najstarijih Warcraft misterija konačno je dobila odgovarajući epilog, a radi se o dogovoru na pitanje „Gde je Mankrikova žena?“.

“Where’sMankrik’swife” ujedno je i jedan od najstarijih Warcraft mimova, a sve je počelo jednim sasvim „običnim“ pohodom. Kada je World of Warcraft lansiran 2004. godine, Horde igrači su mogli da se zapute u savanu Barrens, u centar Kalimdora, i tamo sretnu Orka po imenu Mankirk, koji se od svoje žene odvojio tokom napada Quillboara. Radilo se o vrlo komplikovanoj akciji, jer je u pitanju bila jedna od tada najvećih oblasti, a informacije koje je pružao Mankrik nisu mnogo pomagale. Igrači su tako provodili sate u potrazi za nestalom Orkom i u tom procesu tražili pomoć od drugih, a iz tih poruka nastali su mnogi mimovi.

Mankirkova žena u to vreme nije pronađena, a igrači su nailazili samo na mrtvu Orku sa oznakom “beatencorpse“, te pretpostavljali da se radi o njoj. Deset godina kasnije entuzijasti su pronašli zarobljenu Olgu, koja ne učestvuje u igri (NPC), ali može da komunicira, a nalazi se u Warcraftovoj verziji zagrobnog života – Shadowlands. Prema svedočenjima igrača pronađena je u oblasti BurningThicket, u zapadnom delu Maldraxxusa, kao pripadnicu UndyingArmy. Tako je razrešena jedna od najstarijih misterija u ovoj igri, naravno za one koji veruju da je Olga zaista Mankirkova partnerka.

Horor

The Ritual (2017)

Noć veštica je prošla, ali horor film ostaje. Podsećamo na Ritual iz 2017, te na monstruma koji je jedno od svežijih rešenja za čudovišta koja izlaze iz mraka.

Hocus Pocus (1993)

Hocus Pocus je obeležio mnoga detinjstva, a sprema se drugi deo, pa bismo, skoro trideset godina kasnije, mogli da dobijemo nove avanture u kojima su glavne tri zle, ali smešne, sestre veštice.

*Kontrapreporuke

The Fugitive (mini serija, 2020)

Da je ovo parodija, bilo bi sjajno. Ovako svi sebe previše shvataju ozbiljno, bez ikakvog pokrića, što posebno važi za Kiefera Sutherlanda. On bi valjda kao zvezda-veteran trebalo da nosi seriju na krilima svog herojstva, umesto da doveka ponavlja iste izlizane fraze i šetka se Los Anđelesom u skinny jeansu.

Ništa kontra farmerki, ali sve kontra ove serije čiji jedini adut odlična fotografija. Što ipak nije dovoljan razlog da odgledate svih 14 epizoda, od po desetak minuta. Takav format ne funkcioniše u ovoj seriji, ali nije ni jedini krivac, pošto ovo ne bi valjalo ni kao film, niti u bilo kom drugom formatu, osim kao odbačeni file u recycle binu.

The Walking Dead: World Beyond (prva sezona, 2020)

Hajde da ovo ne gledamo.

Tar (2020)

Ni ovo.

 

Oceni 5