Krv prska, čoveka više nema
Giljotina

Photo: Wikipedia

Žozef Injas Gijoten (1738 – 1814)

I Legenda

1) postolje 1a) grede 1b) daske 1c) žlebovi 1d)
bakarni zaponi 1e) poprečica 1f) ravna daska
2) nož 2a) list 2b) gvozdeno sečivo
3) otvor za glavu
4) klupa 4a) zaklopnica 4b) ležišta s lopticama 4c) korito
5) korpa od pruća 5a) cinkana poplata 5b) piljevina
6) usmerač &a) uže 6b) opruga 6c) sprava za vađenje eksera 6d) odvod

II Etape slobodnog zidara

Šiljatog nosa, nezgrapan, za života umeren čovek.
Misterije iz slikovnice: Razdrljenih grudi, povezanih očiju,
dovode ga braća do lože. Jedna noga bosa, druga obuvena,
najpre pehar gorčine, zatim tamjan, mačevi;
prvo mrak, pa svetlost; Le Grand Orient de France.
Sloboda, ljudskost, jednakost, uzvišene maskarade.
Disertacija jednog filantropa: "Kako bi se ponajbolje mogle
posledice besnila sprečiti". (Besnilo, to su drugi). Strah
od gomile, ološa, koji vreba napolju. U svom kabinetu
lekar u modi rukuje noževima za puštanje krvi, kupicama, pijavicama.
Kao govornik nespretan, osrednji; svoju stvar zastupa bujicom reči:
"Uz pomoć moje mašine, gospodo, moći ćete da odete s ovog sveta
dok dlanom o dlan, i to bez ikakvih bolova." Smeh
u skupštini, zatim ćutanje, konačno odluke, stručna mišljenja, predračuni.

III Majstor mehaničar iz Nemačke

"Građani odbornici, ja, Tobijas Šmit, jesam po zanimanju
graditelj mehaničkih muzičkih instrumenata; no
ovu veštinu katkad zanemarujem
u korist novih izuma koje posvećujem koristi čovečanstva.
Moja hidraulična mašina omogućava da se roni do bilo koje dubine,
da se pod vodom testeriše, da se ukucavaju ekseri, da se buši, da se izgubljeni
predmeti vade s dna, da se pola dana provede u dubini i da se
za to vreme razgovara s kopnom. Sem toga, najponiznije vam nudim rasklopne stepenice za spasavanje ljudi iz požara, 
a što se mog muzičkog instrumenta tiče, taj proizvodi takve tonove i izduvava takve note, da vam se čas čini da čujete violinu, čas bas, a čas alt." Šmit, okoreli pijanica, davao je
najjeftiniju ponudu: tri stotine dvadeset i devet franaka.

IV Nezahvalnost

Prvi ogledi u trgovačkom domu u Rue Saint Andre-des-Arts,
na živim ovnovima.
Dželat je tradicionalista, tvrdoglav, nikako da se navikne.
Kasnije, u Velikom amfiteatru bolnice Bisetr,
pet svežih leševa. Čist trijumf: Mehanizam
se strovaljuje kao grom, krv prska, čoveka više nema.
Čovekov prijatelj umire, pobožan, bogat, bledožut, u krevetu, mnogo decenija posle toga,
dobro opskrbljen svim mogućim sakramentima.
No nesreća htede
da neuka svetina njegovo časno ime zauvek
s onom spravom poveže... Razmislimo, dakle, kako je teško
učiniti ljudima dobro, a da oni to dobročinstvo,
koje im je na poklon dato, zlim, ne uzvrate.

*S nemačkog preveo Zlatko Krasni

Oceni 5