Žrtve konzervativnog društva: Ubistva trans* žena

Merlinke se sećam s televizije – sredinom devedesetih godina mnogi su je intervjuisali, uglavnom kao atrakciju. Pitanja su se vrtela oko toga s kojim je poznatim muškarcima provela noć ili dve. Ništa u to vreme o njoj nisam znao – tek će mi kasnije postati jasno šta su značili ti mikro-prilozi, moćni urlici iz guste senke koja je u to vreme krila sve što se nije ticalo heteroseksualne većine.

Rođena je 1958. godine u Zagrebu. Neko vreme je živela na jugu Srbije, u Prokuplju. Potom je stigla u Beograd i osvojila ulicu Gavrila Principa. Bavila se seksualnim radom, a ostala je jedan od glavnih simbola iz prošlosti Beograda, pored Sanele i prva vidljiva *trans osoba na Balkanu.

I danas je opisuju kao „autentičnu figuru s ulice“ koja je bila stolećima daleko od trenutka u kojem je živela. Tih devedesetih godina ratni zločinci i drugi zlotvori su dobili svojih pet minuta. Stradalo se na svakom koraku, a Bojan Tončić piše da je Merlinka „dok su takvi vikendom odlazili u koljačko-pljačkaške pohode po Bosni i Hrvatskoj, živela u zgradi Narodne opservatorije na Kalemegdanu. Oni koji su je poznavali kažu da je naročito volela pse lutalice koje je redovno hranila“. Ubijena je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića u beogradskom Krnjača. Njeno telo pronađeno je posle mesec dana. Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao – osumnjičeni su još pre dvadeset godina oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

Merlinkino ubistvo nije bilo prvi zločin ovog tipa u Srbiji, ali su slučajevi pre toga drugačije zavođeni, pa je teško doći do preciznih podataka. „Imali smo taj prvi Prajd 2001, koji se završio nasiljem, a onda je Vjeran ubijen", kaže aktivistkinja Vesna Zorić za BBC, i dodaje: „Pomislila sam - sada će početi kao glinene golubove da nas ubijaju".

Nije Srbija izuzetak kada je nasilje nad trans* ženama u pitanju. Nakon kratke internet pretrage možete da dođete do brda podataka, čak i o slučajevima nasilja u onim zemljama koje o trans* zajednici ne vode mnogo računa. Na YouTube kanalu Deutsche Welle (DW) se pre nekoliko meseci pojavila reportaža pod naslovom „Transgender in Pakistan“ koja se bavi položajem trans* zajednice u ovoj konzervativnoj zemlji. Jedna od intervjuisanih žena – Sunny – kaže sledeće: „Problem je u tome što ako na jednoj strani ulice ubijete psa, a na drugoj transrodnu* osobu, više će biti onih koji će žaliti za psom“. Uspela je da u svega nekoliko reči opiše odnos većine – ubistva trans* žena su uglavnom senzacija, povod za naslove koji novine prodaju, a čitaoce podstiču da otkriju svoja prava, zverska lica.

Monstruozna ubistva trans*osoba (najčešće trans* žena) nisu retkost ni u drugim delovima sveta. U poslednjem izveštaju Human Rights Campaign može da se pročita da je od početka 2023. godine na području Sjedinjenih Američkih Država bijeno 15 trans* i rodno-nebinarnih osoba. „Žrtve su imale partnere, porodice, roditelje, prijatelje i komšije“, stoji u nastavku, kao neka vrsta dokaza da i LGBTIQ+ osobe stvarno žive kao prava ljudska bića.

Dvadesetjednogodišnji trans* muškarac Camdyn Rider ubijen je 21. jula 2023. Bio je u osmom mesecu trudnoće. Osamnaestogodišnji Jacob Williamson je ubijen 20. juna 2023. Dvatesetpetogodišnja Chanell Perez Ortiz izgubila je život 25. juna, a tridesetčetvorogodišnja Ashia Davis 2. juna. Trans* muškarac Banko Brown ubijen je 27. aprila – imao je samo 24 godine. Tridesetpetogodišnju Koko Da Doll su života lišili 18. aprila, a tridesetsedmogodišnju Ashley Burton 11. aprila. Tasiyah Woodland je ubijena 24. marta, a dvadesetjednogodišnja Unique Banks 23. januara.

Iako su trans* osobe u Sjedinjenim Američkim Državama vidljivije nego u nekim drugim zemljama, to ne znači da su sigurnije – broj ubistava je u stalnom porastu. Kada je 2021. godina označena kao „najsmrtonosnija za trans* zajednicu u SAD“ (ubijeno je 29 trans* i rodno-nebinarnih osoba), na snagu je stupio LGBTQ Essential Data Act, a s ciljem da se ubistva bolje „prate i dokumentuju“. Uporedo je u različitim američkim državama doneseno preko 100 anti-trans zakona.

„Ne želimo više podataka“, kaže profesor s Berkley univerziteta, Eric Stanley, “Želimo manje ubistava. Većinsko društvo je istovremeno zgroženo i fascinirano drugačijima, ali ne po principu „Mrzim te, beži od mene!“, već „Mrzim te. Dođi bliže da te mučim“.

U prilog tome ide i takozvana „gay panic“ odbrana – pravna strategija u okviru koje optuženi za ubistvo neke LGBTIQ+ osobe može da tvrdi da je žrtva sam/a kriv/a što je ubijen/a, budući da je pokušao/la da od nasilnika sakrije svoj seksualni identitet. U međuvremenu je zabranjena u većini američkih država, ali je šteta već učinjena. Kada je 2013. godine ubijena Islan Nettles, ubica se poslužio baš ovom odbranom. Iako je policiji priznao da ju je pretukao nasmrt, James Dixon je kasnije tvrdio da je izgubio razum kada mu je postalo jasno da „Nettles nije žena“. Islan je bila žena.

U Beogradu je 17. juna ubijena osamnaestogodišnja Noa Milivojev, a njeno telo je pronađeno tek nakon dvadeset dana. To je 22 femicid od početka 2023. godine. Tokom kratkog života trpela je nasilje, uvrede i poniženja zbog toga to je bila trans* žena, što je slučaj i s mnogim drugim žrtvama zločina iz mržnje.

Nakon vesti da je Noa ubijena, na beogradskom Trgu republike je organizovano bdenje. Prisutni su doneli cveće i zapalili sveće. Huligani su vrlo brzo reagovali i pocepali zastave, šutirali sveće. Akciju su zabeležili kamerom, valjda da video puštaju unucima.

Ubistva motivisana mizoginijom, mržnjom i predrasudama, a posebno ona uzrokovana transfobijom, izgleda nikoga ne uznemiravaju. Kao da nije dovoljno što u Srbiji najčešće ne mogu da ostvare normalnu egzistenciju, da pronađu posao i koliko-toliko žive bezbrižno, trans* žene su često žrtve jezivih zločina. Nacija je večito šokirana, uglavnom pogrešnim stvarima, a iživljavanje se nastavlja i posthumno, u prostoru za komentare na tekstove s lošim naslovima.

*Tekst objavljen u magazinu Optimist