U pisanu reč su usađeni homofobični strahovi i nemiri
Asea 01 S

Photo: tumblr.com

Zver u ormaru

Gospođa Sedžvik (47) sedela je u senovitom delu restorana u centru Menhetna i pokušavala da objasni „queer teoriju", naučno polje čijem je stvaranju ona uveliko doprinela. Njen glas je nežan i suptilan, a njena poruka snažna. „Reč je o pokušaju razumevanja različitih vrsta seksualne želje i načina na koje ih kultura definiše." - objašnjava Iv Kosofski Sedžvik (Eve Kosofky Sedgwick). „Reč je u stvari o tome kako je nemoguće razumeti veze između žena i muškaraca, ukoliko ne razumete odnos između ljudi istog roda, uključujući i mogućnost seksualne veze između njih." U akademskim krugovima, Iv Sedžvik je poznata kao „straight žena koja se bavi gay studijama". Ali, „molim Vas, nemojte koristiti termin straight" - zamolila je ona.

Queer teorija, koju je gospođa Sedžvik razvijala zajedno sa Džudit Batler, profesorkom na Kalifornijskom univerzitetu Berkli, jeste prizma kroz koju istraživači posmatraju i proučavaju književna dela. Queer teoretičari preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog". Oni tvrde da ne postoji stroga podela između muškog i ženskog. Umesto toga, queer teoretičari smatraju, nadovezujući se na teoretičara Mišela Fukoa, seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola. Po queer teoretičarima, tek od 19. veka, seksualne definicije postaju rigidne. A paralelno sa rigidnošću, stigle su i uznemirenost, panika i narastajuća homofobična shvatanja. Za ove naučnike, u pisanu reč su usađeni homofobični strahovi i nemiri. Oni smatraju da posmatranje književnih dela kroz prizmu queer teorije rasvetljava te strahove i misterije upletene oko njih.

Poslednjih godina, gueer teorija je postala jedna od najpopularnijih oblasti izučavanja među studentima završnih godina studija engleske književnosti. Nekada je bila na marginama akademskog života, a prošlog meseca je bila glavna tema na sastanku Društva za savremeni jezik u Torontu, dok danas svaka Ivy League katedra za engleski jezik regrutuje gueer teretičare u redove svojih profesora. „Znam da su mnogi uznemireni tom činjenicom, ali, tokom poslednjih 15 godina, sa usponom studija kulture, gueer teorija sve više i više postaje deo literarnog mainstream-a" - rekao je Moriš Dikstejn, uvaženi profesor engleskog jezika na Graduate Center and Queens College of the City University.

U provokativno naslovljenim esejima, poput „Jane Austen and the Masturbating Girl", ,,How to Bring Your Kids Up Gay" i „Is the Rectum Straight?: Identification and Identity in 'The Wings of the Dove'", gospođa Sedžvik je na primerima tekstova koji se tradicionalno smatraju heteroseksualnim, razotkrila ono što ona drži za njihove homoerotske teme. Gospođa Sedžvik kaže da su etikete, poput „heteroseksualnog" i „homoseksualnog" društveni izumi, a u svom eseju koji se bavi Didroovim La Religieuse, ona ih naziva „bogatim, ubistvenim i kontradiktornim". Poput Fukoa, ona vidi želju i represiju u korenu svake politike.

Iv Sedžvik kaže da nikada nije smatrala gueer teoriju osnovom za političku akciju. Ali, poslednjih meseci, njeni radovi su postali inspiracija sve glasnije grupe Sex Panic, koja se bori protiv onoga što vidi kao represivne pokušaje ograničavanja gej seksualnog ponašanja, odnosno protiv, na primer, zatvaranja sauna i bioskopa, za koja se veruje da su mesta na kojima dolazi do ispoljavanja seksualnog ponašanja rizičnog u pogledu širenja AIDS-a. Gospođa Sedžvik kaže: „Veoma mi je drago što se gueer teorija pokazala korisnom za politički rad koji mi se čini važnim".

Iv Sedžvik je došla na ideju i počela da razvija svoje teorije čitanjem Dikensovog romana Our Mutual Friend u eseju objavljenom u Raritanu 1983. godine. Our Mutual Friend je, naizgled, priča o ljubavnom trouglu između dva muškarca, Eugene Wrayburn-a i Bradkey Headstone-a i žene, Lizzie Hexam, u koju su obojica zaljubljeni. „Ali dinamika radnje se zasniva na impulsivnom odnosu između dvojice muškaraca, koji su rivali." - kaže g-đa Sedžvik. Jedan muškarac postaje opsednut drugim i paranoično ga progoni. G-đa Sedžvik ne kaže da je roman homoseksualan, niti je da Dikens bio homoseksualac, već: „Ne možete razumeti veze između ženskih i muških likova, ukoliko ne razumete odnos između ljudi istog roda. Takođe je važno na koje načine se homofobija pobuđuje u određenoj kulturnoj postavci." U slučaju ovog romana, „kulturnu postavku" čini englesko društvo sredinom 19. veka, gde jaka privlačnost između dva muškarca ne bi nužno kulminirala kroz seksualni odnos, ali bi, svakako, vodila ka nekoj vrsti „homoseksualne panike".

Ona kaže daje njen esej „Homophobia, Misogyny and Capital: The Example of 'Our Mutual Friend'", naišao na „nevericu, interesovanje, nevericu. Niko nije hteo da me angažuje." Taj rad je kasnije integrisala u knjigu Between Men: English Literature and Male Homosocial Desire, objavljenu 1985. godine. U ovoj knjizi, u svojoj potrazi za prikrivenim homoerotskim sadžajima, istraživala je i dela Šekspira, Tenisona i Džordža Eliota, između ostalih. Knjiga je ugledala svetlost dana, otprilike u isto vreme kada su i gej i lezbejske studije dobile na popularnosti, pa je 1988. godine Duke univerzitet angažovao kao predavača.

U knjizi Epistemology of the Closet, objavljenoj 1990. godine, g-đa Sedžvik odlazi korak dalje u svojim teorijskim razmatranjima, ovaj put baveći se Melvilovim Billy Budd, Vajldom, Ničeom i Prustom. Kako sama kaže, bila je zainteresovana za problem znanja, u smislu u kojem je jedan od likova u književnom tekstu opisan kao neko ko zna neku tajnu, a tajna je vrlo često daje neki drugi lik homoseksualac.

Upravo iz ovakvih eseja aktivisti grupe Sex Panic, poput Majkla Vornera (Michael Warner), profesora engleskog jezika na univerzitetu Rutgers, zasnivaju svoju ideologiju. „Na desetine naučnika su njeni sledbenici. Ona je omogućila da ljudi mnogo šire razmišljaju kada je reč o seksualnoj politici." - rekao je g-din Vorner, autor knjige Fear of a Queer Planet, objavljene 1995. godine. ,,HIV prevencija iziskuje uračunavanje raznolikosti ljudskih seksualnih života, kako bi se mogla zasnivati na ljudskim željama i zadovoljstvima". To, po gospodinu Vorneru znači da treba dovesti HIV prevenciju u saune i bioskope, umesto da se ova mesta zatvore.

Neke od najoštrijih kritika Sex Panic i queer teorije, dolaze od strane drugih homoseksualaca. Novinar Gabriel Rotelo kaže: ,,Queer teorija pokušava da preokrene tradicionalna društvena shvatanja seksa i seksualnosti. Niko ne bi bio stigmatizovan, bez obzira na to šta radi; baš nas briga za društveno (ne)odobravanje. Oni misle da je društvo inherentno represivno. Ali, u uslovima ove epidemije, nemoguće je zastupati sistem u kojem je sve OK." Drugi kritičar, Endrju Salivan (Andrew Sullivan), kaže da smatra queer teoretičare „sektom ograničenom na univerzitet, koju kontrolišu nalik narko kartelu." „Njihov glavni argument je da je čitava koncepcija roda pogrešna, da ne postoji nešto takvo kao što je odgovornost i da je svaki pokušaj da se slede pravila represivan" - tvrdi on.

Gospođa Sedžvik kaže: „Mislim da je smešno reći da ,,queer teorija" ne podrazumeva moralnu odgovornost. Etički pritisak od strane queer teorije postoji i usmeren je na štetu izazvanu seksualnim zabranama i diskriminacijom." Sedžvik često izjavljuje da se oseća kao queer. U svojim autobiografskim delima opisuje svoj seksualni život kao prilično konvencionalan život udate žene, ali i piše o fantazijama koje njenu seksualnost svrstavaju u „veoma ekstremne" forme ljudske seksualnosti. U jednom svom eseju, tačnije eseju A Poem is Being Written, ona povezuje ritam batina koje je dobijala kao dete sa ritmovima poezije. Ovaj esej, kako autorka tvrdi, „govori o odnosu između umetnosti i seksa, između poezije i onih za koje su fantazije o spanking-u, kao i sam spanking, deo seksualnog života."

Od 1969. godine, gospođa Sedžvik je udata za Hala Iv Sedžvika, profesora vizuelne percepcije na City Universitg of New York's College of Optometry. Većim su delom živeli odvojeno, viđajući se samo vikendom. Iv Sedžvik je za to vreme delila svoj dom u Darhamu sa svojim gej kolegom sa Duke-a. „Osoba sa kojom imate seks i ona sa kojom živite ne mora nužno biti ista" - smatra ona.

Izgleda da su oboje zadovoljni ovakvim ustrojstvom. Hal Sedžvik je nedavno tokom jednog intervjua izjavio: „Mislim da sam od malih nogu senzibilisan kada su u pitanju potencijalna ograničenja tradicionalnog porodičnog života. Postoji mnogo toga u porodičnom nukleusu što me nikada nije privlačilo. Nikada nisam želeo decu." Iv Sedžvik je, takođe, odrasla u porodici koja je bila otvorena za alternativne porodične strukture. „Puno smo razgovarali o rodu i seksu. Nije se uzimalo zdravo za gotovo da su svi heteroseksualni" - rekla je o svojoj porodici. Odrasla je u državi Merilend, kao jedno od troje dece (dve devojčice i dečak). Ona je svoju porodicu nazvala tradicionalnom porodicom asimilovanih Jevreja u kojoj je učenje bilo na ceni. Njen otac je bio naučnik u NASI, a majka profesorka engleskog jezika u srednjoj školi. Bilo je to „veoma srećno detinjstvo" - rekla je. U svom eseju ,,A Poem is Being Written" ona piše o traumatičnom događaju kada je otkrila da je dragi nastavnik iz srednje škole uhapšen zbog homoseksualnog incidenta. Tako je ona, po sopstvenom priznanju, otkrila queerness.

Gospođa Iv Sedžvik je pohađala Cornell University i diplomirala na Jejlu, „veoma frigidnom mestu", kako je rekla. „Tamo nije bilo čak ni feminizma, a kamoli gej i lezbejskih studija." Kada je napustila Jejl 1975. godine, zaposlila se na koledžu Hamilton koji od nedavno pohađaju đaci oba pola. Zajedno sa ostalim mladim ženama tamo, obrazovala se o novim feminističkim učenjima, koja su uključivala Mad Woman in the Attic, autorki Susan Gubar i Sandre Džilbert (Gilbert), i Sexual Politics autorke Kejt Milet. „Bila je to divna, uzbudljiva grupa."

Najpoznatiji rad gospođe Sedžvik je njen esej iz 1986. godine, „The Beast in the Closet", esej o kratkoj priči Henrija Džejmsa „The Beast in the Jungle". Uobičajeno je da se ova priča čita kao heteroseksualna ljubavna priča o Džonu Marčeru, čoveku koji ne može da uzvrati ljubav ženi, Mej Bartram. Tek kada ona umre, kako tradicionalno čitanje ove priče kaže, on shvata koliki je njegov gubitak. Sedžvik čita priču drugačije. Za nju, ovo je priča o muškarcu koji je potajno gej, ali ne može to da prihvati. Mej Bartram shvata u čemu je njegov problem i pokušava da mu pomogne da razume. U završnim pasusima priče, dok se Marčer baca na grob Bartramove, on podiže pogled i ugleda stranca, muškarca: „Postojala je nekakva glad u njegovom pogledu" - napisao je Henri Džejms. Marčer je bio svestan tog „prizora ranjene strasti", kako je Džejms napisao, „nečega što je skrnavilo vazduh, i u trenu uzbuđen, zapanjen, šokiran, već u narednom trenutku, pratio je, dok je odlazio, pogledom punim zavisti." U interpretaciji gospođe Sedžvik, anonimni stranac je u potrazi za homoseksualnim susretom na groblju. „Ono što je očigledno prikazano u „The Beast in the Jungle", kako ona piše, jeste „želja jednog muškarca usmerena ka drugom... i poricanje te želje."

Godine 1991, gospođa Sedžvik je otkrila da ima rak dojke. Nakon lečenja, bolest se ponovo vratila krajem 1996. godine. Ona se seli u Njujork i predaje na CUNY Graduate Center-u. Njena odluka da predaje na City University je, kako ona kaže, delimično posledica njene bolesti. Ona kaže: „Hal i ja smo shvatili da želimo da budemo na istom mestu. Kada sam shvatila da nemam još mnogo vremena, poželela sam da se osiguram da koristim svoje vreme na one stvari na koje treba da ga trošim." Gospođa Sedžvik je upravo iznajmila stan u Njujorku i kaže: „Čak i kada se doselim ovde, živećemo na različitim mestima", premda u blizini.

Sve više i više se, kako kaže, udaljava od naučnog rada. „Bolest me čini manje strpljivom. Uhvatila sam sebe kako se sve više bavim umetnošću i pletenjem. Materijalni svet, sve one stvari koje nam dolaze putem prstiju i očiju, bile su čudesno otkriće." „Više od godinu dana sam živela sa saznanjem da ću najverovatnije umreti od ove bolesti. I zain-rigiralo me je kako će sve to izgledati." U poslednje vreme, izučava budizam. „U budizmu, rod izgleda veoma efemerno" - kaže Iv Kosofski Sedžvik.

Iz: The New York Times, januar 1998.

QT magazin (1-2)

Oceni 5